Za Biljanu Aleksić, medicinsku sestru u Donjem Crniljevu, pacijenti nisu slučaj, već nemoćan čovek kome je potrebna pomoć. Ona za njih nije medicinska sestra, već „sirotinjska majka“. Za dve decenije nikada nije išla na bolovanje, poslednjih godina ne zna šta znači vikend sa porodicom, ali zato zna kako je živeti sa srcem ogromnim kao kuća i koliko snažan može biti zagrljaj onih kojima je pomogla.
U ambulantu u Donje Crniljevo došla je kao pripravnica iz Osečine. Tu je i ostala evo već pune 22 godine. Bila je jedina od mladih medicinskih sestara koja je ovde pronašla svoj put. Svakom pacijentu zna ime i prezime, poznaje ih po glasu kada zovu ne telefon, zna unapred šta ih muči, ali i kako će im olakšati bol.
-Ja ne moram da uzimam karton da bih znala o kome se radi i šta ga muči. Znam napamet sve brojeve iz evidencije, a odakle god da je ko naišao, ja sam mu pružila negu i lek. To je moj posao. Ja mislim da nigde ne dobiju takvu uslugu i lepu reč. Ovde je svako bio dočekan, uslužen i zagrljen – priča dok previja nogu pacijentkinji i oslovljava je sa „golubice“.
U njenom rečniku se nižu baš takve reči – srećo, dušo, mila, draga, golube, golubice., oko lepo.
-Lepa reč se pamti. Svi to volimo da čejemo. Moj posao je da pomognem koliko mogu. Za 22 godine nemam nijedan dan bolovanja. Nikada nisam koristila slobodne dane. Šest godina radim svaki vikend. Narod je bolestan, treba mu pomoć – priča ujednačenim tonom bez podizanja glasa.
Takva je Bilja, kažu, i kad je gužva, kao danas kada je čekaonica već u deset bila puna. Mirka Gojković došla je da primi infuziju. Zna da je u sigurnim rukama i da će biti toplo primljena.
-Ona je nama kao majka. Nikad nije ljuta. Stalno je nasmejana. Melem na ranu. Ja nekad odem doktoru u grad, on neće da se javi. Ma Bilju zna ceo svet – priča Mirka.
A šta ovom narodu više treba od lepe reči. Imaju svoju muku. Rade teške poslove, a do lekara treba kilometre preći. Ali, ovo je mesto gde su dobrodošli.
-Mnogo je dobra. Ona je kao sirotinjska majka. Kada je nazoveš na telefon, ne moraš da dođeš po lek, ona te leči rečima – priča Dragica Ilić iz Bukora.
Baš danas smenjuje se zvono na fiksnom i mobilnom. Bilja ujednačenim glasom preko telefona savetuje da nastavi sa terapijom. Onda odlazi da konsultuje doktora Slobodana Stevanovića. Oboje su ljubazni i nasmejani.
-U Srbiji nema ovakve, verujte mi. Ja sam više od 10 godina kod lekara u Šapcu i Valjevu, gde sve nisam bio, ali ovakve medicinske sestre nigde nema – kaže Svetozar Ilić.
Seoska ambulanta čista je i uredna. Podmiruje potrebe nekoliko sela, ali ništa ovde ne može da naruši mir, jer tako rade ljudi dostojni profesije svoje i ljudskosti koja postoji u njima.
