Beloglavi sup Luka, prvi iz kolonije u kanjonu Trešnjice, poneće satelitski odašiljač za praćenje. On je prošle godine pronađen iscrpljen kod reke Drine, a sada mu je stavljen sistem koji će se pomoći preživljavanje ove zaštićene vrste. Luku su posle obeležavanja pokušali da vrate u prirodno stanište, ali je on samo ispozirao pred kamerama, pa je puštanje odloženo.
Ime Luka dobio je pre četiri meseca, kada ga je pronašao meštanin Ljubovije pored magistralnog puta u lošem stanju. Čekalo se da se oporavi i da se steknu vremenski uslovi za poletanje.
– Bio je onemoćao, ogladneo, preuzeli smo ga i smestili ovde, hranio sam ga tako da se oporavio dovoljno – priča Lazo Jovanović, čuvar rezervata, koji sa svojim kolegama već dve decenije i leti i zimi hrani orlove lešinare.
I kada je bilo sve spremno da se vrati u svoje stanište, naočigled okupljenih građana i ljubitelja ove retke vrste, Luka je sat vremena pozirao pred kamerama i fotoaparatima, ali nije poleteo.
Razlog je, pretpostavlja se, tek stavljen satelitski odašiljač, na koji još uvek nije naviknut. On je prvi sup iz kanjona Trešnjice, a treći u Srbiji, kome je uz pomoć Ministarstva za zaštitu životne sredine postavljen ovaj instrument za praćenje, ali i brzo intervenisanje u slučaju trovanja ili narušavanja staništa.
– Satelitski su svaki dan praćeni u 15 tačaka. Te tačke uveče šalju nama elektronski i mi dobijamo informacije lokacija kuda su se kretali, visinu, brzinu, i to je danas praksa u svetu da se ugrožene vrste prate na taj način – kaže dr Saša Marinković iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.
Kolonija beloglavog supa u Trešnjici broji 35 ptica, a u Srbiji ih ima još u kanjonima reka Uvac i Mileševka. U kanjonu reke Trešnice, u Azbukovici, najsevernijem staništu ove ptice u Srbiji, prošle godine gnezdilo se 19 parova, ali je cilj države da se poveća populacija. Razlog je jednostavan – oni su najbolji čistači prirode, a u ovom kraju godišnje recikliraju 50 tona stočnog otpada.
– Ovo je najekonomičniji i na kraju krajeva – ekološki način uništavanja stočnog otpada, jer ne zagađuje prirodu. Tona spaljivanja košta 96 evra, zatim treba da se obezbedi prevoz do Sombora, gde je spalionica, s treće strane, ne možete svaku kravu posebno da vozite, morate imati hladnjače – objašnjava Marinković.
Hranilište beloglavog supa u kanjon Trešnjice dovodi turiste sa svih strana da bi videli lešinara Starog sveta sa belom glavom, ogoljenih vratom i žutim kljunom, dugog do 110 cm i teškog oko 13 kg. Samo najupornijima posreći se da ih vide makar na steni, jer oni, kao i Luka dokazuju da čovek ne može protiv prirode, pa će poleteti kada on bude hteo.