Месо кунића сматра се најквалитетнијим, али је у Србији и даље мало заступљено у исхрани. У Јеленчи код Шапца једна је од највећих фарми у Србији, годишње произведе око 20.000 кунића и све иде за исхрану и прављење вакцина против свињске куге. На фарми за узгој кунића “Hycom rabbit” гаје расе “ хајком “ и “панонски бели ”.
Њихово месо је специјалитет (Фото: М. Лазић)
Међу саветским гурманима нема конкуренцију, ипак, месо кунића у Србији није на прве три позиције. Разлог, углавном навике.
– Сигурно је да живимо у култури у којој доминира исхрана свињским, говеђим и пилећим месом. Месо кунића, у односу на наведене месне јединице, засигурно заузима високо прво место по квалитету. А о томе најбоље говоре нутриционистичка истраживања која потврђују изузетно низак проценат масти, висок проценат протеина, витамина Б комплекса и минерала присутних у месу кунића, као и чињеница да ветеринарски заводи од слезине кунића праве вакцину против свињске куге – објашњава Немање Павловић.
Слезина се користи за прављење вакцина против свињске куге (Фото: М. Лазић)
Међутим, на једној од највећих фарми кунића у Србији, све што призведу у току године продају.
– Фарма располаже са 480 женки, 68 мужјака. Годишње отприлике искоти се преко 20.000 кунића. Сарађујемо са Делезом. То је белгијски трговински ланац који откупљује 40 до 50 комада недељно и Ветеринарски завод Суботица који производи вакцину против свињске куге од њихове слезине и крви. Остале количине меса иду у ћевапе и кобасице, а батаци, чије паковање од 750 грама кошта 700 динара, или џигерица од пола килограма за 500 динара, иду одлично у маркетима у Београду и Новом Саду. Клање и ређење обавља се услужно у регистрованој кланици. Посао је исплатив с обзиром да у Србији постоји велики број људи који велику пажњу посвећују свом здрављу и својој исхрани, такође конкуренција је мала, свега око 7 озбиљних фарми у Србији – прича Немања.
Одмах по рођењу разликују се од зечева (Фото: М.Лазић)
Овај бизнис захтева велико улагање, али доноси зараду, јер свака женка окоти до 10 младих а период репродукције је месец дана. Идеалну тежину достижу за око 90 дана.
– Почетна улагања се крећу до неколико десетина хиљада евра. Власник фарме Драган Лазаревић, још пре 15 година почео је из хобија да узгаја неколико кунића, међутим тада нису постојали реални финансијски услови да почне озбиљно да се бави овим послом. Међутим, 15 година касније стекли су се услови и ево данас је један од највећих произвођача у Србији. Императив целе приче јесте да желимо да се наметнемо као лидери у производњи пре свега здраве хране. Наша мисија јесте да освестимо људе колико је важно да пазимо шта уносимо у себе. Здравље потрошача је на првом месту, а потом профит – објашњавају у овој фирми.
За три месеца достижу идеалну тежину (Фото: М. Лазић)
Кунићи нису исто што и дивљи зечеви, а разлике су приметне већ чим се излегу. Кунићима је потребна пажња мајке, док су дивљи спремни за живот. Месо се такође разликује.
– Месо има благ али пикантан укус, најсличнији пилетини, не садржи никакав непријатан шмек за разлику од меса дивљег зеца, што људе често плаши и буни, значи може да се спрема као и било које друго месо – каже Немања.
Планирају и кланицу (Фото: М. Лазић)
На фарми “Hycom rabbit” планирају отварања кланице на 350 м2, али и достизање производње до 2.000 женки.
