Večitu granicu klasične i narodne muzike sa lakoćom prevazilazi violina Andree Alimanović(17) iz Krupnja. Njoj leži sve – od najzahtevnijih gudačkih kompozicija Mocarta i Baha do tananih srpskih tradicionalnih melodija. Ovog leta sviraće za titulu prve violine Srbije.
Ona je kulturna, obrazovana mlada dama širokog osmeha, virtuoz na prefinjenom instrumentu koji „u srce dira“ i od kog istovremeno može lepo da se živi. Talenat za muziku nosi iz porodice – deda je profesor violine, a scenski nastup pre Andree savladao je brat.
Uz širok osmeh sve je moguće (Foto: privatna arhiva)
U klupama srednje Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“ u Šapcu prati redovan nastavni program i vežba za nastupe na takmičenjima. Do sada je osvojila više vrednih nagrada na republičkim nadmetanjima i festivalima širom zemlje. Svako iskustvo je dragoceno, a zadovoljstvo publike njoj je podjednako važno, bilo da svira na veselju ili klasični repertoar izvodi pred komisijom.
– Na početku, kada sam tek krenula da se takmičim, imala sam tremu, ali pošto već dugo sviram klasičnu muziku trema je nestala. Još mi je lakše otkad sviram na proslavama, gde je uvek puno ljudi, treme jednostavno nema – kaže devojka koja uspeva da uskladi školski i takmičarski program, nastupe sa orkestrom i angažman u KUD „Jevrem Obrenović“ u Šapcu.
– Kad se nešto voli, sve se stigne – poručuje sa osmehom.
Od Baha i Mocarta do “Svilenog konca” (Foto: privatna arhiva)
Od zapadne i domaće muzičke tradicije izabrala je ono što najviše pristaje njenom temperamentu. Kada je ljubav prema muzici u pitanju, ne pravi razliku između dobrog violinskog koncerta i narodne srpske pesme. Njeno gudalo sa lakoćom izvodi sve.
– Što se tiče klasike, volim da sviram Baha i Mocarta, a kada je narodna u pitanju, omiljeni muzičar mi je jedan, jedini Aleksandar Šišić – uzvikuje oduševljeno.
Za svoj životni poziv izabrala je kraljicu instrumenata (Foto: privatna arhiva)
Dok njeni vršnjaci džeparac dobijaju od roditelja, Andrea već godinama zarađuje više nego što joj je potrebno. Spojivši lepo i korisno ona ulaže u budućnost i obrazovanje.
– Već tri godine sviram na veseljima i proslavama i da, od toga može da se živi. Kao i svi idem da zarađujem, to mi je za školovanje – kaže Andrea koja planira da nakon srednje škole stekne diplomu Muzičke akademije.
Sa violinom od malih nogu (Foto: privatna arhiva)
Retki su orkestri u kojima violinu sviraju mlade devojke poput Andree. Zato ona na svojim nastupima u sevdah baca i najtvrdokornije protivnike narodnog melosa.
– Kada se violina nalazi u sastavu orkestra, to je nešto najlepše. Posebno kada devojka svira, još kada dobro svira i ume da naprvi atmosferu, to je potpuno drugačije. Narod voli da čuje zvuk violine, a lepo je i za gledanje – priča.
Na proslavama je omiljena (Foto: privatna arhiva)
Nakon višemesečnog koncertnog i klasičnog takmičarskog programa na redu je vrelo leto rezervisano za zvuke narodne muzike. Na prvom trodnevnom Saboru violinista u Pranjanima kod Gornjeg Milanovca sredinom avgusta Andrea će „odmeriti gudalo“ sa majstorima violine iz cele Srbije i dijaspore. Za takmičenje na koje majstori violine dolaze čak iz Londona, Beča i Pariza prijavio ju je profesor Momir Jovanović iz Novog Sada, koji najbolje poznaje njene kvalitete. Po završetku prijave kandidata, Andrea će saznati da li se u kategoriji juniora takmiči za skuter, ili će u seniorskoj konkurenciji biti u prilici da osvoji Škodu fabiju. Njoj je ipak najvažnije priznanje „prva violina Srbije“.
– Narodnu muziku volim koliko i klasičnu, jer sviram od malih nogu. Ovo mi je prvo veliko takmičenje tog tipa, dolaze majstori violine izdaleka. Idem da vidim kako izgleda, kako drugi sviraju, na kom su nivou, ali pre svega očekujem da pobedim i ponesem titulu prve violine. Želim da osvetlam obraz mom profesoru i mojoj porodici – kaže ova talentovana devojka.
