Вечиту границу класичне и народне музике са лакоћом превазилази виолина Андрее Алимановић(17) из Крупња. Њој лежи све – од најзахтевнијих гудачких композиција Моцарта и Баха до тананих српских традиционалних мелодија. Овог лета свираће за титулу прве виолине Србије.
Она је културна, образована млада дама широког осмеха, виртуоз на префињеном инструменту који „у срце дира“ и од ког истовремено може лепо да се живи. Таленат за музику носи из породице – деда је професор виолине, а сценски наступ пре Андрее савладао је брат.
Уз широк осмех све је могуће (Фото: приватна архива)
У клупама средње Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ у Шапцу прати редован наставни програм и вежба за наступе на такмичењима. До сада је освојила више вредних награда на републичким надметањима и фестивалима широм земље. Свако искуство је драгоцено, а задовољство публике њој је подједнако важно, било да свира на весељу или класични репертоар изводи пред комисијом.
– На почетку, када сам тек кренула да се такмичим, имала сам трему, али пошто већ дуго свирам класичну музику трема је нестала. Још ми је лакше откад свирам на прославама, где је увек пуно људи, треме једноставно нема – каже девојка која успева да усклади школски и такмичарски програм, наступе са оркестром и ангажман у КУД „Јеврем Обреновић“ у Шапцу.
– Кад се нешто воли, све се стигне – поручује са осмехом.
Од Баха и Моцарта до „Свиленог конца“ (Фото: приватна архива)
Од западне и домаће музичке традиције изабрала је оно што највише пристаје њеном темпераменту. Када је љубав према музици у питању, не прави разлику између доброг виолинског концерта и народне српске песме. Њено гудало са лакоћом изводи све.
– Што се тиче класике, волим да свирам Баха и Моцарта, а када је народна у питању, омиљени музичар ми је један, једини Александар Шишић – узвикује одушевљено.
За свој животни позив изабрала је краљицу инструмената (Фото: приватна архива)
Док њени вршњаци џепарац добијају од родитеља, Андреа већ годинама зарађује више него што јој је потребно. Спојивши лепо и корисно она улаже у будућност и образовање.
– Већ три године свирам на весељима и прославама и да, од тога може да се живи. Као и сви идем да зарађујем, то ми је за школовање – каже Андреа која планира да након средње школе стекне диплому Музичке академије.
Са виолином од малих ногу (Фото: приватна архива)
Ретки су оркестри у којима виолину свирају младе девојке попут Андрее. Зато она на својим наступима у севдах баца и најтврдокорније противнике народног мелоса.
– Када се виолина налази у саставу оркестра, то је нешто најлепше. Посебно када девојка свира, још када добро свира и уме да напрви атмосферу, то је потпуно другачије. Народ воли да чује звук виолине, а лепо је и за гледање – прича.
На прославама је омиљена (Фото: приватна архива)
Након вишемесечног концертног и класичног такмичарског програма на реду је врело лето резервисано за звуке народне музике. На првом тродневном Сабору виолиниста у Прањанима код Горњег Милановца средином августа Андреа ће „одмерити гудало“ са мајсторима виолине из целе Србије и дијаспоре. За такмичење на које мајстори виолине долазе чак из Лондона, Беча и Париза пријавио ју је професор Момир Јовановић из Новог Сада, који најбоље познаје њене квалитете. По завршетку пријаве кандидата, Андреа ће сазнати да ли се у категорији јуниора такмичи за скутер, или ће у сениорској конкуренцији бити у прилици да освоји Шкоду фабију. Њој је ипак најважније признање „прва виолина Србије“.
– Народну музику волим колико и класичну, јер свирам од малих ногу. Ово ми је прво велико такмичење тог типа, долазе мајстори виолине издалека. Идем да видим како изгледа, како други свирају, на ком су нивоу, али пре свега очекујем да победим и понесем титулу прве виолине. Желим да осветлам образ мом професору и мојој породици – каже ова талентована девојка.
