Ana Pavlović (45) iz Šapca spremna je sa jednim turistom da pešači ceo dan po planini Cer. I ne samo ceo dan, već i noć, ukoliko postoji želja izletnika za ovom avanturom. Za pet godina stopama cerskih junaka provela je 3.000 turista.
Kod Trojanovog grada (Foto: J. Gubelić)
U sezoni Ana prepešači oko dve stotine kilometara! Kako i ne bi kada je najkraća pešačka tura kojom vodi turiste osam kilometra, a svakog dana spremna je sa njima da šeta i dva dana stopama srpske vojske, rimskim putevama, kroz nestvarne predele pune mitova i legendi. A zbog čega baš po ovaj planini, odgovor je jednostavan.
– Cer je moja ljubav – odgovara kratko i nastavlja da grabi krupnim koracima sa štapom u ruci.
Šume pune prolećnih vesnika (Foto. J. Gubelić)
To je samo pomoćno sredstvo, jer je ovde, iako deluje divlje, sve pitomo. Netaknutu prirodu upotpunjuje cvrkut ptica koji u dubokim šumama zvoni. Na izmaku zime, kada se sve budi, kroz ogoljene šume bukve i cera, laganim koracima ide prema svom cilju, želeći što bolje da dočara sve ono što Cer jeste. Ukratko – to je dragulj severozapadne Srbije.
– Posetiocima pričam o caru Trojanu koji je prema legendi bio u ovom gradu, zatim o ekpsloataciji ruda na Ceru, svakako, osim što mogu da osete, turiste upoznajem o postojanju brojnih biljnih vrsta, među kojima je biljka krvavica, vrsta mediteranskog kantariona, koja svedoči da je Cer bio ostrvska planina u Panonskom moru – objašnjava Ana.
Nestvarni vidikovci (Foto: J. Gubelić)
Te 2010. godine, kada se posle devet godina provedenih u Beogradu, gde je radila u turizmu i nekretninama, vratila se u Šabac i započela da sprovodi svoju, u to vreme veoma ambicioznu ideju. Napisala je „Predlog za razvoj održivog turizma na planini Cer“ i pozvala sve koji žele da joj se pridruže na putu prirodnih lepota, slavne istorije i bogatog nematerijalnog kulturnog nasleđa. Uživala je ona i posetioci, toliko, da joj danas nije važno koliko je onih koji je prate u stopu.
– Ako dođe jedan turista, ja ga vodim, ako dođe sto, ja vodim svih sto. Jednostavno, nije mi bitno koliko je ljudi koji žele da obiđu ovu značajnu planinu – priča Ana nastavljajući svoju turu kroz nestvarnu prirodu legandarne planine.
Pešačke ture traju po nekoliko sati (Foto: J. Gubelić)
Rimskim putem, od Crkve cerskim junacima, preko arheoloških lokaliteta iz praistorije, ostataka rimskih utvrđenja Trojanovog i Kosaninog grada, hodaju posmatrajući retke biljne vrste i ptice u šumama u kojima su se vodile najznačajnije borbe u toku slavne Cerske bitke. Tako put do najvišeg vrha od 687 metara nadmorske visine protekne sa lakoćom.
– Kada sve ovo čujete i vidite, apsolutno ne osećate umor. Sa Anom ovde vreme brzo i zabavno prolazi – priča Sonja Nedeljković.
Mravinjaci su na svakom koraku (Foto: J. Gubelić)
Kada se umore, na red dolazi srpsko gostoprimstvo. Na jednom od najlepštih vidikovaca, Dejanovac, gde je pauza tokom pešačke ture, ljubazni domaćini donose osveženje. A onda put pod noge, jer Anu čeka i noćna tura. E to je tek doživljaj koji se pamti ceo život.
– Ta tura kreće u devet uveče i traje do jedan ujutru. Sve vreme idemo kroz šumu, posmatramo zvezde i slušamao šumske zvukove. Kada dođemo do lokaliteta Trojanov grad, ja im kažem da ugase lampe. Onda krećem da im pričam o caru Trojanu, troglavom mitskom biću – objašnjava Ana, veliki poštovalac Cera.
Priroda za odmor i uživanje (Foto: J. Gubelić)
Za Anu nema ni zime ni straha. Odrasla je uz priču o cerskim junacima. Deo toga i živi kroz svoje pretke. Anin deda, Dimitrije Pavlović, bio je učitelj u Tekerišu i narodni poslanik u Kraljevini Jugoslaviji.
Ovde rastu i rektke i česte biljne vrste (Foto: J. Gubelić)
Zbog svega toga po krovu Zapadne kapije Srbije šeta skoro svaki dan. Šteta je samo što nema više onih koji mogu da uživaju u privilegijama ove planine.
