Да никада није касно за нова знања и вештине, потврђују Шапчанке које повезује љубав према лепом писању. Када заврше радни дан, уз координацију сликарке Јелене Спасојевић, покушавају да овладају вештином за коју кажу да оплемењује њихов живот.
Једну историчарку уметности, медицинску сестру и логопеда у „Мали атеље“ довела је, ни мање ни више, него калиграфија.
– Сваки час овде проведен је нека врста релаксације и уживања. Овде кад дођем мој умор нестане и одавде увек изађем са осмехом, и оно што је најважније уносим један нови дух током рада на себи – прича Марина Алексић, једна од полазница курса калиграфије.
Када заврши посао на одељењу хемодијализе, медицинска сестра Светлана Сретеновић, која је савладала лепо писање на ћирилици, наставља да даје форму знаковима на латиници.
– Моја љубав према калиграфији датира још из основне школе, сада сам хтела мало да проширим своје знање, видела рекламу на Инстаграму и дошла – каже Светлана Сретеновић.
Поред доброг расположења и спокоја који проналазе на овим часовима, сви који су се из хобија одлучили за ово древно занимање, могу оживети своју креативност и таленте на које су можда заборавили. У томе им помаже шабачка дипломирана сликара Јелена Спасојевић.
– За калиграфију су потребни љубав, стрпљење, али такође, са друге стране калиграфија негује љубав и стрпљење – истиче она.
Баш то многима недостаје, а овде се, између осталог и томе уче, будући да ова врста уметности порекло води из Кине, земље изузетних духовних карактеристика.
– Као што Јелена каже, за калиграфију заиста треба много стрпљења, мада се ја стално шалим са њом како сам ја најгори ђак овде, да ништа не знам јер заиста сви феноменално раде, али надам се до краја курса да ћу и ја то да савладам. Да ћу добити петицу на крају – каже Александра Војиновић.
У краснопису проналазе мир, после напорног дана. Без телефона, уз лагану музику живе свој нови хоби.
– Потребан нам је свима вентил, мислим да то јесте суштина свих нас овде, који смо решили да дођемо да се мало изместимо из стварности која је таква каква јесте и да са овим правимо неки баланс – објашњава Александра.
На комаду милиметарског паприра исписују слова од којих се граде речи. Понекад су потребни дани да се напише порука, али често њена снага вреди сваког секунда труда.
– Човек који је пловио морем, ретко ће срећу пронаћи поред реке – само је једна од мудрости коју ће полазници курса понети са собом.