Kada bi reformator srpskog jezika nekim slučajem prošetao Srbijom, olako bi mogao zalutati tražeći radnju da se ošiša, osveži ili obuče. Naime, natpisi na izlozima ili ispred nekih lokala zasigurno bi ga zbunili. Slično bi prošli i oni koji govore samo srpski jezik, ukoliko ne postoji vizuelna odrednica šta se nalazi u objektu sa imenom sastavljenim od reči nepoznatih srpskom jeziku. Svaki drugi frizerski salon ili salon lepote podrazumeva u nazivu “beauty, life, live, nail, style”.
Beauty ili lepotica, šta je lepše?
Da li na srpskom loše zvuči ili je moda odnela pobedu nad jezikom?
Posmatrajući nazive firmi postavlja se pitanje gde se izgubio naš maternji jezik? Srbi danas odlaze u hipermarkete u kojima rafove pune „merčendajzeri“, ili kako na poslu niko više nema sastanke nego „brejn storminge“, ide se na parti, jahting, u šoping. Mogu li se prevesti hejt, lajk, šer, vrh? Anglicizmi se mogu koristiti onoliko koliko to ima smisla (prof. dr Paunović). Pitanje je da li sve ovo ima smisla?
Većina natpisa je na latinici
Borba za zvučnije ime uvodi nove izraze u naš jezik. No, to nije jedina borba. Ćirilica i latinica su u okršaju godinama unazad.
I dok glasnogovornici ćirilice stoje na braniku ovog pisma i govore kako je ono, kao i ostala obeležja srpskog nacionalnog identiteta ozbiljno ugroženo, sve su glasniji povici takozvanih “modernih Srba“ da je ćirilica staromodna i primitivna.
Neprekidna borba branilaca pisma
Pojedini smatraju da su razlozi za isključivo pisanje ćirilicom mnogobrojni, od estetskih, lingvističkih, purističkih, istorijskhi, kulturnih, verskhi, etičkih, duhovnih, nacionalnih, pravnih, političkih, psiholoških i slično. Za to vreme zagovornici latinice smatraju da se samo latinicom “razumemo sa svetom”.
Negovanje tradicije ili modernizam? ( Foto: www.rnids.rs)
Ali, treba imati na umu da srpski jezik ima dva ravnopravna pisma: ćirilicu i latinicu. Sloboda izbora je na snazi.
