На такмичењу за најбољег наставника света Србију ће представљати мр Татјана Марковић Топаловић, наставница физике у Медицинској школи “Др Андра Јовановић” у Шапцу. Одлуку о томе донео је жири националног такмичења, а Удружење „Живојин Мишић“ прогласило је победнике.
Татјана Марковић Топаловић (Фото: приватна архива)
Питагориним тргом у Центру за стручно усавршавање у Шапцу професорка физике, Татјана Марковић Топаловић хода поносно, јер је Парк науке, јединствен у Србији, резултат њеног залагања са колегама. У учионици на отвреном лако се разуме ДНК, атом престаје да буде баук, а свет, преко глобуса који је “главни кривац” за 3Д уџбеник, ученицима постаје на дохват руке. Сада ову јединствену целину чини 27 инсталација – од едукативне фонтане, преко параболичних звучних огледала. помоћу којих се може чути шапутање на удалјености од 20 метара, Њутновог клатна, модела ДНК, кристалне решетке, соларног панела, сата у коме посетиоци глуме казалјку, метеоролошке станице, научног тобогана, Гриничког меридијана, модела кухињске соли – а уз њих и 27 научних табли за објашњења.
У Парку науке у Шапцу (Фото: Ј. Губелић)
Можда је баш та идеја допринела да Татјана Марковић Топаловић постане део светске научне елите, јер је кандидована за титулу најбољег наставника света. “Ако бих могла негде себе да дефинишем онда мислим да сам у сталном истраживању за сигурним путем који долази до деце 21. века. Некад сам мање, некад више успешна, али моји ученици кажу да је оно што сам промовисала у школи и ван школе било касније за њих веома корисно”, каже поносно Татјана Марковић Топаловић.
Тања са бившим учеником (Фото. Ј. Губелић)
Ученицима је омиљена, као и у Друштву љубитеља физике “Физикс” чији је основач. Обожавали су је малишани јер је само за њих поставила и конципирала летњу школу науке на територији града, која је описмењавала децу од шесте до једанаесте године. На њих је преносила љубав према физици. Тамо где је било материјала, наука се примила, где није било воље, учила их је животу. Исто је било и када би преносила искуства из Церна, где је два пута боравила на позив светски признатих научника. Нешто од тога оставило је траг и на бившег ученика Николу Ђукића, студента дефектологије, који данас ради у Музеју илузије у Београду.
“Час код наставнице Тање увек је почињао на посебан начин. Она би цитирала неког научника или филозофа, а некада је час почињала тако да осликава наше тренутно расположење”, присећа се Никола Ђукић.
Знање преноси на једноставан начин (Фото: Ј. Губелић)
И тако већ 26 година, у три шабачке школе. Испратила је 4.500 ученика и увек спремна за нове научне изазове!
“Учење у младости је клесање у камену, а у учење у старости је шарање у песку”, са том мишљу професорка Тања, промотерка науке у Мачванском округу и координатор пројекта „Засучи рукаве“ почиње дан. Сматра да је потребно подстицати децу, пружати им нове изворе информација ван учионице, омогућити им да чују, осете и додирну науку, како би били научно писмени и спремни да се ухвате у коштац са новим технологијама 21. века.
“Желим да покажем колико је наша Србија лепа и колико у њој има паметне деце. Наш задатак је да то чинимо на сваком кораку, да их едукујемо, усмеравамо и да другима то поносно показујемо”, закључује професорка Тања.
