Некадашња северна престоница Немањића, која се налазила у селу Дебрц, и осам векова касније археолошки је неистражен локалитет. Сава прети да однесе и последње земљане остатке, где се некада налазила резиденција краља Драгутина. Историчари се надају да ће научна јавност предузети кораке да се локалитет заштити, пре него што река донесе коначан суд у овом историјском случају.
У Дебрцу се налази неистражен историјски локалитет (Фото: Ј. Губелић)
Становници Дебрца са поносом истичу да живе у некадашњем краљевском граду, одакле је Драгутин Немањић отишао у Београд, и учинио га први пут српском престоницом.
„Част и привилегија је бити мештанин некадашње престонице средњовековне Србије. Чињеница да је престоница из Дебрца премештена у Београд је од великог значаја за нас“, каже Миодраг Ловчевић, мештанин села Дебрц.
Остаци краљевог града (Фото: Ј. Губелић)
Дебрц је пре осам векова био престоница “Реx Сервие”, како су северозападну Србију и део тадашње Босне, под влашћу краља Драгутина, називали на западу. По предању, краљев двор се налазио на Градужини, брегу који доминира над стратешки важном окуком Саве, на месту Мало Дубоко.
Најсевернија престоница Немањића
„На основу неких сачуваних историјских извора који су познати из средњег века зна се да је краљ Драгутин имао летњи дворац, односно резиденцију у месту Дебрц, каже Радивоје Арсић, археолог Завода за заштиту споменика културе Ваљево и наводи да од тог времена до данас постоји село у општини Владимирци под овим именом.
Манастир Троноша задужбина је Стефана Драгутина
Очекујемо да се на самој обали Саве налази двор, међутим, призор није сличан оним из историјских филмова.
„У самом Дебрцу, на месту које се зове Дубоко, или Градужине, постоје археолошки трагови нешто старијег утврђења, из времена римског царства, а поред њега ту су остаци другог утврђења из 13. и 14. века, које се наслања на то, са земљаним бедемима од дрвета и земље, и рововима који опасују утврђење где је највероватније био Драгутинов двор“, каже археолог.
Поглед из правца краљевог града (Фото: Ј. Губелић)
Драгутин је био најстарији син краља Уроша Првог и краљице Јелене Анжујске. Владао је овим просторима између 1274. и 1316. године.
У српским текстовима он се сматра сремским краљем. У текстовима западних извора њега називају „Реx Сервие“, односно краљем Србије, а такође, што је врло битно, с обзиром на то да је имао породичне везе са Угарском, у угарским текстовима територија којом је владао назива се „Земља круне светог Стефана“. Из тог разлога, краљ Стефан Драгутин обележио је једну значајну епоху немањићке Србије“, каже историчар Дејан Живановић и наглашавада је управо овај део Србије, заједно са Београдом, по први пут ушао у састав средњовековне српске државе за време Драгутинове владавине.
На месту некадашњег утврђења непроходна шума (Фото: Ј. Губелић)
А средњовековни Дебрц на брду Градужина могаа је бити одличан стратешки локалитет, имајући у виду границу са Угарском, али и близину реке Саве, и прегледност која се пружа са овог простора. На основу досадашњег сагледавања терена, верују да је овде био краљев летњиковац.
И у околним селима верују да је краљ у овим крајевима боравио.
„У селу Јаловик је рукоположен краљ Драгутин. О томе сведоче називи делова села. Рецимо, овај део се зове Калуђеровац, иза су Ћелије, где је и био манастир у коме је он рукоположен, а који су уништили Турци, и на веома свиреп начин побили калуђере“, каже Владимир Милошевић, мештанин Јаловика.
Драгутин је рукоположен у јаловичком Манастиру „Ћелије“ (Фото: Ј. Губелић)
О остацима средњовековног града на Градужини спорадично су се појављивала сведочанства и скромна истраживања, али се заштитом историјских старина у овом делу нико није озбиљније бавио.
„Осим саме претраге јако малог дела терена и снимања која су рађена 60-их година, без неких значајнијих резултата, потврђено је да постоје средњовековни налази, антички и праисторијски. Тек у новије време покренута је иницијатива да се та локација стави под заштиту и ураде нека основна истраживања“, каже археолог.
Али су за то време копали мештани овог краја, истраживали археолози са званичном, али и личном иницијативом, путници намерници. Током низа година пронађено је доста предмета, ситног новца, сребрних копчи, прстења, накита, што је за очекивати за једну дворску резиденцију. Међутим, од тога се готово ништа не налази у музејима.
Остаци Драгутиновог града (Фото: Ј. Губелић)
„Или ако има нешто, то је недовољно. Чак има података да се и у страним музејима налазе остаци са ове локације, делови грнчарије, посуђе или метални накит, а како је то стигло тамо – продајом највероватније“, каже Мидораг Ловчевић.
„Сад кад би се копало могао би се наћи темељ од цигала. То су комади керамике, било је и новчића, све је било поређано поред темеља до ког су археолози дошли ископавањем. То је било давно, пре 50 година, имао сам десетак година тада“, прича мештанин Мирослав Јовановић.
Река наплаћује историјску неправду (Фото: Ј. Губелић)
Активирањем археолошког локалитета овај крај би постао туристички интересантнији и препознатљивији, а наука би коначно била задовољена. Отежавајућа околност је да свих ових векова река Сава поткопава обалу, па су остаци утврђења готово обрушени у Саву. Вода прети да уништи последње доказе који би можда потврдили да се овде налазило најзначајније здање средњовековне Србије у овом делу земље. Можда је то једина правда за нехајност према важном историјским простору, који још увек није под заштитом државе нити има статус културног добра.
