Брао је вишње за новац, не бирајући, радио је све поштене послове. Није се либио да комшији исцепа седам кубика дрва. Не долази из природе кад год има слободног времена. Све то може шабачки глумац Синиша Максимовић на било којој сцени, животној, позоришној или филмској. Може и много више. Захваљујући таленту и упорности, ових дана гледамо га у Немањићима, најгледанијој домаћој тв серији. Имао је запажену улогу у серији “Убице мога оца”. Телевизијска публика тек ће га гледати у серији “Корени” и у филму “Заспанка за војнике”.
Са Дубравком Мијатовић, снахом у серији, у паузи снимања „Немањића“
За улогу Мирослава, једног од синова рашког кнеза Завиде, слабије познатог члана будуће династије, изборио се сам. Она је пронашла њега, јер је и сам, по мишљењу многих, баш “из оног времена”. Скроман, ненаметљив, љубитељ природе и животиња, поштовалац хијерархије баш каква се захтевала према браћи Тихомиру и Страцимиру, а понајвише према чувеном великом жупану Стефану Немањи, по којем ће владарска династија у Србији добити име Немањићи.
“Ја мислим да сам ту улогу изнео како треба. То ценим на основу коментара својих колега из Шапца и Београда. Ја нисам имао много текста, али мислим да се кроз погледе и покрете могло видети какав је Мирослав заправо био. Мислим да смо дочарали мој и Немањин однос и да сам показао да ја нисам брат као друга двојица, да нисам за кажњавање али да то морам да прихватим по хијерархији, али и да то не кријем у погледу и односу међу нама. Мислим да сам оправдао оно што се од мене очекивало”, прича подједнако скромно, и даље несвестан какву му је популарност донела претходна и почетак ове године.
Улога Мирослава донела му је велику популарност
Да дочара улогу Мирослава, хумског кнеза, једног од синова рашког кнеза Завиде, по чијем налогу је Григорије преписао еванђеље које је познато као Мирослављево јеванђеље, помогла му је духовност коју је јачао у природи и вери.
“Мирослав је увек био посвећенији световним стварима па сам могао да препознам његово стање духа. Мислим да ми је ту помогло и певање у црквеном хору и посете манастирима. Он је био смирен и сталожен, попут лика каквом и ја тежим”, објашњава.
Мирослављево јеванђеље
Иако критике прихвата, тешко му падају оне које је слушао о серији “Немањићи”. Сматра да поједине немају утемељење те да су производ оних који су склони искључиво да критикују.
“Људи налазе мане и буде ми криво када неке пропусте почну оштро да кажњавају, нарочито на друштвеним мрежама, а нико не зна у каквим условима смо радили и о каквом пројекту је реч. Има људи који само воле да критикују, притом, када погледате њихове коментаре можете да видите поприличан број неписмених. Свашта су критиковали, чак и костиме који су заиста одлични. Криво ми је и због моје улоге која је веома звучна и значајна, јер бити један од првих представника значајније лозе Немањића, бити човек од кога потиче јеванђеље је велика обавеза и одговорност. Наравно, њему није дата толика улога у серији јер је више пажње посвећено лози где су Растко, Вукан и Стефан”, прича Синиша.
Сцена са снимања најгледаније српске серије
Месец и по дана трајале су припреме костима на којима је радило двадесетак људи, на челу са ауторима, костимографом Стефаном Савковићем и сценографом Кирилом Спасенским. За потребе серије „Немањићи рађање краљевине“ ручно је направљено 800 костима на чијој изради се радило даноноћно. У тој вишеслојној гардероби снимали су на плус четрдесет.
“У Сопоћанима је било 40 степени. Имали смо ту камперицу где смо могли да се освежимо, али ја сам желео да гледам како други износе своје улоге како бих што боље “ушао” и дочарао свој лик. Заиста, ја мислим да се види труд, пожртвовање и рад свих у овој серији”, прича Синиша.
Са братом Тихомиром кога игра Радоје Чупић
Први сусрет са резултатима рада имао је за Нову годину, када је приказан пилот пројекат „Немањићи рађање краљевине“.
“Ја сам до пола осам увече био Деда Мраз, јер то радим већ тридесет година. Тек што сам стигао и почео да се распремам, долази ми комшија да гледамо програм. Гледамо ми првих петнаест минута кад ме је позвао колега Пера Лазић. Каже он: “Види, види, ставили те у првих 15 минута да оправдају да у серији има и нешто лепо!”. Онда су кренули позиви и сви су рекли да сам ја свој посао одрадио како треба”, задовољан је Синиша.
Серија „Корени“ ће се тек приказивати
Минули рад га је препоручио за тренутно најгледанију српску серију, јер је последњих година учествовао у италијанским глумачким пројектима познате куће РАИ 1, где је доказао квалитет. Знајући његове могућности, нису га ни звали на кастинг за Немањиће, већ су му доделили улогу.
“Ту сам био директан партнер са италијанским глумцем који је у самом врху, у топ три глумца ове земље. То је Алесио Бони. Он живи у Лос Анђелесу. Играо је у серији Одисеја, затим Рат и мир и бројним другим светским остварењима”, прича поносан на овај део каријере.
„Даске шабачког позоришта“ винуле су га међу најбоља српска остварења
У том остварењу био је пословођа у Фијату и католички бискуп.
“Требало је да играм Босанско-херцеговачког владику, па смо због осетљиве теме променили улогу, тако да ми је на крају припала рола католичког бискупа. То је човек који је жив. То је Винко Пуљић, па сам ја улазио на ју тјуб и гледао његове изјаве како бих савладао улогу. Сећам се кад сам укуцао податке за њега изашао ми је видео снимак где он пева под неком шатром “Теби мајко мисли лете”. То ми је био хит!”, прича кроз смех Синиша.
Одувек је знао да жели да буде глумац (Фото архива: Дејан Рафаиловић)
Управо тај пројекат отворио ми је многа врата.
“Када сам завршио снимање, на моје изненађење, преводилац ми је превела оно што је редитељ рекао уз образложење да тако нешто скоро није чула. Наиме, он је рекао да ако буде поново радио овде, да ће ме сигурно звати”, прича поласкан комплиментом.
Већ три деценије улепшава деци нове године
За серију “Убице мога оца” не може да опише реакције на оно што је пружио. Похвале је добијао и од колега који су “шкрти” на коментарима а обични људи на улици поздрављају га са одушевљењем.
“Недавно сам био у Београду и кренуо према Таковској. Иде према мени један пар и ја видим да ме гледају. Помислим да то није неуобичајено и на крају крајева ко зна због чега гледају. Међутим, кад сам прошао, видим да девојка лактом “чукну” момка и каже “То је онај Радојко из Убица мога оца”, прича скомно, поласкан популарношћу коју доживљава у последње време.
Бриљира и кад је сам на сцени
Тако је протекла баш та кључна тридесета година глумачког рада. Са непуних двадесет дошао је у позориште жељан и свестан да је то посао за њега.
“Требало је да идем у војску, али баш тада позориште је огласило аудицију за троје младих глумаца за пробни рад од годину дана. Ја сам одмах отказао војску, као да ћу бити примљен. Сви су ме критиковали што сам отказао војску, али ја сам био сигуран”, прича.
Слободно време проводи на реци
Тако је и било. После годину дана добио је решење за стално запослење. Мајстор монодраме! Бриљира кад је са глумачком екипом, али и када је сам на сцени. Животна жеља била му је монодрама према тексту Јосипа Пејаковића „Ја сам таки чо’ек“, која осликава судбину обичног, вредног човека. Имао је част да његов идол после петог аплауза изађе на сцену и подигне му руку на сцени у препуној сали. Награђиван је више пута – у Словенији, Албанији и Источном Сарајеву.
Кад сиђе са “дасака које живот значе”, иде у природу, са својим псом са којим је ових дана прославио његов дванаести рођендан. То је, укратко, Сића глумац!
