Вера Благојевић је рођена 16. маја 1920. године у Београду. Потиче из угледне породице. Њен отац Јован био је адвокат, а мајка Ана домаћица. Године 1923. њени родитељи су се преселили из Београда у Шабац, где је Вера одрасла. Ту је завршила основну школу и гимназију, а Медицински факултет је студирала у Београду.
Хероина једног времена
Као ученица шабачке гимназије, пришла је омладинском револуционарном покрету и 1936. године постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије. Нарочиту активност је испољавала у раду са младима Шапца. После уписа на факулет и доласка у Београд, активно је учествовала у револуционарном студентском покрету на Београдском универзитету. У чластво Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је примљена 1940. године. У јесен 1940. године, формиран је Окружни комитет КПЈ за Шабац и Вера је постала његов члан и секретар Окружног комитета СКОЈ-а. Често је долазила из Београда у Шабац, доносећи илегални партијски материјал. Одржавала је састанке скојевских актива и формирала нове. После бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године и почетка Априлског рата, пешице се вратила из Београда у Шабац. После окупације Краљевине Југославије, активно је радила са омладином Шапца на припремама оружаног народног устанка. На Окружној партијској конференцији 29. јуна 1941. године поново је изабрана, као једина жена, у Окружни комитет КПЈ за Шабац.
Жене које су се бориле и гинуле (Фото: http://www.dnevno.rs)
После формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, активно је радила са женама Подриња. Налазила са на челу актива жена и руководила је културно-просветним одбором који је окупљао жене антифашисте. Под њеним утицајем многе жене су одлазиле да раде у партизанској болници у Крупњу. Поред политичког рада, учествовала је и у борбама, од којих се посебно истиче напад на Шабац, септембра 1941. године. У тој борби погинуо је њен друг са факултета и такође члан ОК КПЈ за Шабац Мика Митровић Јарац, народни херој.
Љотићевци спроводе заточене Роме на стрељање, Шабац, септембар 1941. ( Википедиа)
После неуспелог, партизанско-четничког напада на Шабац, уследиле су велике окупаторске репресалије над цивилима на подручју Мачве и Подриња. Мачвански партизански одред је тада морао да се повуче, а Вера је остала на терену. Развијајући политичку активност на терену шабачког округа, стално је била у опасности, јер је обилазећи места могла да буде откривена од непријатеља. На сопствену иницијативу преносила је пропагандни материјал и летке у Лозницу. На том путу сусрели су је четници, препознали и ухапсили. Заједно са још једном групом ухапшених партизана била је физички малтретирана и злостављана. Уз помоћ партизана из Мачванског одреда, који су организовали бекство из четничког затвора, успела је да побегне и врати се у одред.
Жене борци (Фото – www. дневно.рс)
Крајем децембра 1941. године, Вера се тешко разболела и другови су је пренели код њених рођака у село Текериш. У то време њен Мачвански партизански одред се морао повући пред јаким снагама непријатеља, а у Мачви су тада, у кућама рођака и симпатизера Народноослободилачког покрета, остали многи партизански рањеници, међу којима и Вера. Почетком 1942. године четници лозничког војводе Лазара Тешановића започели су акцију „чишћења Мачве од партизана“ и по кућама тражили рањене партизане. Марта 1942. године Веру су ухватили четници и после мучења је предали Гестапоу у Шапцу.
Пут смрти ( Википедиа)
У шабачком Гестапоу мучење је настављено, али Вера пред иследницима није проговорила ни једну једину реч. Иако су је агенти гестапоа уцењивали нудећи јој „слободу“ само ако ода везе и оне који су радили за Народноослободилачки покрет, Вера је све то одбила и наставила да се држи поносно и храбро. Пошто ништа нису успели да сазнају, осудили су је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године је крај шуме зване Шицара у близини сремског села Кленак, заједно са стотињак других родољуба. Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 6. јула 1953. године, проглашена је за народног хероја.
Извор: Википедиа
