Prvo je uredila priroda, a drugo šabačke kafedžije. Već duže vreme prva jutarnja kafa, koju mnogi piju u baštama kafića u Šapcu košta 50 dinara, uz uslov da se taj popust iskoristi do 10 sati.
Ima i onih vlasnika kod kojih popust važi kada se pije u paru, pa tada dve domaće kafe koštaju 100 dinara. U proseku se do “akcijskog perioda” proda do 100 kafa u jednom kafiću. Ali, ispijanje kafe u kafićima i kafanama u Šapcu, nije navika novijeg datuma.
Kao po postojbini kafe, drevnom kraljevstvu Sabe, i Šabac je prednjačio u hanovima i kafanama. Od pamtiveka Šapčani su vrlo rado vreme provodili u kafanama i zbog toga se za njih vezuju epiteti nadaleko čuvenih boema. Šabac je u prošlosti bio i grad sa najviše kafana po glavi stanovnika, a one nisu bile samo ugostiteljski, nego i objekti od velikog kulturološkog značaja za grad, što je vreme koje je iza nas i pokazalo. U Šapcu je između dva svetska rata radilo preko 130 kafana. I pre rata svaki sokak je imao po jednu kafanu.
Kafanski život je donosio druženje, zabavu i nadaleko poznati čivijaški šeretluk. Upravo na tim mestima donosile su se veoma važne odluke ali su se i sklapali poslovi. Tako je i danas.
Šabac je jedan od prvih gradova u Srbiji gde su u kafanu, uglavnom nedeljom pre podne, sa svojim kavaljerima išle i dame, što je do tada bila samo muška privilegija, a za ženu gotovo nezamisliva sramota. Još jedna prvina po kojoj je Šabac poznat. Na ponos onih koji neguju tradiciju.