Столице код Крупња важан су историјски локалитет за Рађевину, али и за читаву Србију. Овде је, у згради рудника Зајаче, 26. септембра 1941. године, одржано прво војно-политичко саветовање и заседање руководећих кадрова НОП Југославије, којим је руководио Јосип Броз Тито. Ту је борац за слободу свог народа и званично назван „партизаном“, а знак отпора и идеологије за коју је вредело живот дати, постала је звезда петокрака, као крв црвена. У наредном периоду, планираном реконструкцијом, место скупа на ком је одређен правац народноослободилачке борбе, постаће важан туристички и културни потенцијал Крупња.
Иако у последњим деценијама, политичким околностима скрајнуте са историјске мапе, њихов значај је непроцењив. Столице су симбол првог организованог заједничког напора против окупатора у Југославији.
– Саветовање у Столицама имало је велики домет и последице за ослободилачку борбу у Југославији. То је био први камен у основи Народноослободилачког покрета, који је касније растао и развијао се у снажан антифашистички покрет за ослобођење Југославије од нацистичке окупације – објашњава историчар Младен Стефановић.
Скупу су присуствовали челници војних и партијских руководстава из различитих делова земље, а председавао је Јосип Броз Тито, тадашњи генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије и командант Главног штаба НОП-а.
– Овде су били присутни представници војног и партијског руководства из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, као и команданти околних партизанских одреда из Србије. Руководство из Црне Горе, због лоших веза није добило информацију о саветовању, док је у Македонији тих дана тек основан покрајински штаб и покрајински комитет. Они су изразили виђење стратегије и тактике у борби против окупатора. Само њихово присуство доказује уједињеност и кохезију у борби против окупатора и домаћих издајника – истиче историчар.
Овом приликом решени су бројни проблеми у организацији устанка, који се у месецима пре саветовања – јулу и августу, проширио земљом.
– Донета је одлука да се оснују штабови у покрајинама, да се главни штаб преименује у Врховни штаб, као јединствено војно руководство за целу земљу, да се оснују партизански одреди, који би се делили даље на батаљоне, а они на чете – прича Стефановић.
Још једна значајна одлука донета на овом месту, утемељила је морални и херојски пут народноослободилачке борбе. На састанку подно Цера, борац за слободу своје државе и народа назван је „партизаном“, а знак распознавања и симбол који ће у наредних пет деценија значити јединство и победу над непријатељем, постаће црвена звезда петокрака.
– Ово је било битно за изградњу идентитета и заједништва међу борцима НОП-а, као и за препознавање од стране становништва и симпатизера. Саветовање на Столицама је нагласило значај јачања дисциплине и организовања различитих служби у партизанским одредима – прича историчар о практичним и идеолошким дометима овог скупа.
У годинама након рата, зграда рудника Зајаче, претворена је у музеј. Изложба се у почетку састојала од реконструисане собе у којој је одржано саветовање Врховног штаба НОПОЈ, а од 1979. имала је поставку која указује на значај самог догађаја.
С обзиром на симболику установљавања идеје о партизанском војнику, поред куће је 1954. постављена скулптура „Партизански курир”, рад вајара Стевана Боднарова.
На месту старих рударских барака су 1981. године реконструисана четири павиљона од боровине, са намером да служе као изложбени простор и простор за предавања. Исте године испред куће је постављена „скулптура „Маршал Тито” вајара Антуна Аугустинчића, а архитекта Милун Стамболић је урадио улазне капије.
– Музејска поставка састојала се из шест делова и сваки део је био посвећен устанку једне од република бивше Југославије. Изложени су били фотографије и експонати везани за народноодлободилачку борбу и покрет у тим републикама – каже Стефановић.
У годинама превирања, статуе партизанског курира и Маршала Тита бачене су у провалију. Друга је стицајем околности сачувана и данас се налази у Дому културе Крупња.
Спомен комплекс Столице, све до деведесетих година било је неизоставно место обележавања важних историјских датума у некадашњој држави и организованих посета које су овом делу Рађевине оправдано придавале значај. Промена државно-политичке климе, ратови деведесетих и бујање национализма у републикама некадашње СФРЈ, овога пута заједничког непријатеља видели су у симболима комунизма и народноослободилачке борбе. Стога три дуге деценије, некад знаменити комплекс у засеоку иза Крупња, своју повесну причу живи у тишини, обрастао коровом.
Ипак, процес схватања и вредновања националне прошлости не зауставља се тако једноставно. У складу са стратегијом развоја Општине Крупањ, његове модернизације и уређења, планирана је реконструкција и адаптација објеката у оквиру овог спомен-комплекса.
Заједничким средствима Министарства туризма и омладине и Општине Крупањ, овај историјски локалитет у наредном периоду биће претворен у туристичко-угоститељски објекат од културног и друштвеног значаја.
– Пројекат реконструкције павиљона предвиђа два смештајна објекта са 17 модерних соба, рестораном и салом за предавања. Овде би се одржавале ликовне колоније, екскурзије, дечије посете, песничке вечери и друге културне манифестације, а цела музејска поставка ће бити премештена у рударску кућу – најављује Младен Стефановић.
Нови комплекс у себи објединиће богато историјско наслеђе и постати залог за развој друштвеног живота у овом крају.
Из серијала „НАСЛЕЂЕ КРУПЊА”. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Крупањ. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
