Svačiji život priča. Čak i onog koji ćuti, utrnuo od hladnoće, ili onog koji preti da će da se istopi na temperaturi koja leti u hladu prelazi 40. podeok. Nije nijedan sagoreo od tog žara, ali od umora kao da jeste. I to biva. Svaki od njih tvrdi da ga rad „održava u životu“. I žive.
Tmperatura na njivi ( Foto. J. Gubelić)
Za ovu priču naoružali smo se termometrom, iako bi nam svaki poljoprivrednik tu temperaturu podjednako precizno izmerio „odokativnom metodom“. On to oseća na svojoj koži. Svakoga dana. Iznova. Na plust 45 počinje njegov dan. Tako je i danas, sa tom razlikom, što mi to utvđujemo termometrom a Nikola Burmazević iz Drenovca oseća na svojoj koži. Za njega je plus 55 sasvim podnošljivo.
„Vidim da ste izmerili da je na njivi 45 stepeni. Uđite u kabinu da vidite kako je! Ovde je 55 stepeni. Sve gori. Ali, meni to nije problem, ja mogu da izdržim 100 stepeni“, šali se sa nama ovaj mladić koji na toj temperaturi dnevno provede po devet sati.
U kombajnu bez klime leti je preko 55 ( Foto. J. Gubelić)
U kombajn ulazi čim spadne rosa. Pre toga slede pripreme, provera ulja, podmazivanje i startovanje mašine da izdrži dug letnji dan.
„Mašina ne sme da stane, jer kada stane, teško je kombajn ponovo pokrenuti. Ovde nema stajanja. Gazda samo čeka da skine letinu. On to plaća i najvažnije mu je da ovrše žito. Hektar žetve se u proseku plaća hiljadu dinara, pa gde ima toliko leti da se zaradi“, pita se više za sebe.
Otkos „Zmaja“ nema cenu ( Foto: J. Gubelić)
Ali, tu nije kraj temperaturnim izazovima. Ako mašina stane, moraju da otklone kvar kod motora, gde je temperature 80 stepeni. Vodi nas do motora, ali mi već na prvom koraku odustajemo, sklanjajući pogled, dok vredni poljoprivrednik krpom uzima vrelu žicu i kleštima spaja krajeve. Znoji se. Znojimo se i mi, više od pomisli kako li izgleda na plus osamdeset. Nismo smeli ni da osetimo, po cenu a nas proglase kukavicama. Plašimo se i plusa i minusa. Plašimo se nepoznatog. Strahujemo i od poznatog. Nedostaje nam kuraži. Nismo Nikola.
Kod motora temperatura je preko 80 stepeni ( Foto. J. Gubelić)
Smenjuje se pšenica, suncokret, soja, kukuruz, pa u kombajnu porovedu oko dva meseca. “Zmaj” kosi otkos za otkosom. Kada ujutru krenu, nema stajanja, jer posao mora da se završi. O prašini i suncu ne razmišljaju previše. Tamo gde je sunce spržilo, ostao je trag.
Dva meseca na plus 50 ( Foto: J.Gubelić)
Onda čekaju priliku da izjednače boju i novac ulože u nove mašine, jer od nečega se mora živeti. Osluškuju kako diše njihov „Zmaj“, razmišljaju da li se buni i hoće li izdržati još ovu sezonu. Obećavaju mu novu obuću, bolje gorivo, pa čak i klimu za iduću sezonu. Veuju zajedno u obećanja. Žive svoju priču da će nagrada za posao koji je težak, ali do srži pošten, jednom stići i na njihovu adresu. U Drenovac. Ili bilo koje drugo selo.
