Двадесетпетогодишњи Душан Макевић из Поцерског Метковића, одлучио је да остане на селу и настави да се бави пољопривредом. Углавном гаји стоку, има план да прошири производњу, а необично је да млади пољопривредник сваки слободан тренутак користи да пише. За собом има две објављене књиге, спрема и трећу, а инспирација му, како каже, најчешће долази управо на њиви.
Његов дан почиње у шест сати. Полаже стоци, чисти шталу, а највеће задовољство му је брига о товљеницима. Због љубави према селу, после завршене средње школе, одлучио је да се посвети пољопривреди.
– Тренутно имам једанаест товљеника, а план ми је да у мају проширим на педесет. Да бих то остварио, потребно ми је много више простора и објеката. Све што конзумирамо у исхрани – млеко, јаја, сир, месо – потиче управо из села и зато мислим да је оно наша будућност – каже Душан.
Макевићи обрађују девет хектара земље. Имају краве, бикове, свиње и козе. О свему се брину три генерације, а најстарији међу њима, деда Чедомир, поносан је што је његов унук остао на селу. Душана
подржавају и његови родитељи. Иако је права реткост да млади остају на селу, не противе се његовој идеји.
Село које се налази надомак Шапца има перспективу, а домаћинство, старо дуже од једног века, овом младићу нуди све што му је потребно. – Породици је драго када млађе генерације одлуче да остану на селу јер сваки родитељ воли да је његово дете уз њега, а када је то његова самостална одлука, онда је то још драже. Ствар је избора и размишљања унапред. Ту си свој на своме. Устанеш када желиш, не зависиш од нечијег утицаја. Сваки дан имамо распоред.
Устајемо у пола шест, следи доручак и затим ради на њиви и са стоком – говори Душанова мајка.
Чланови ове породице чувају краве, што је реткост у данашње време, јер је то сада превасходно фармерског типа, али ће ускоро и они морати да пређу на модерни начин пословања. То је неопходно јер имају једног члана у пољопривреди који има иновативне идеје.
– Драго ми је што је остао на селу, то је првенствено његова одлука била. Наше домаћинство постоји 102 године и срећан сам што ми син помаже са свим пословима које имамо свакодневно да обављамо –
прича отац.
Док се већина труди да својим селфијима на друштвеним мрежама покаже где су све били, како су се провели, шта су јели и пили, овај младић одлучио је да сваког дана објави по једну слику са својим домаћим животињама. Тако је крава Ружица завршила на Фејсбуку и добила на десетине лајкова. Ту је стигла и коза Белка, а Душанов селфи из тора са животињама одушевио је многе широм Србије. Овим поступком желео је да покаже сву лепоту села, али и да се не стиди места одакле потиче.
– Не стидим се ничега, волим животиње, и овим се трудим да подстакнем друге да није срамота живети на селу. Овде видим будућност, јер се поносим оним што јесам – прича за Дистрикт овај младић.
Када заврши све послове на имању, враћа се својој другој љубави, а то је писање. До сада је објавио две књиге, а у плану је и трећа. Инспирација му је увек иста.
– Увек нађем време за то. Углавном размишљам о томе док сам на њиви, како би ми време брже прошло – каже он.
Своје књиге недавно је продавао у хуманитарне сврхе и често је иницијатор сличних акција. И због тога је ово било вредно да се исприча, управо због времена у којем живимо и због оног које нам долази.
