Његовог оца виолинисту Ахмета Лекића, познају сви у Шапцу, а млади Салко, породични инструмент однео је даље, чак у Израел. Као најмлађи члан Јерусалимског симфонијског оркестра, са само 22 године, свирао је у најпрестижнијим светским концертним дворанама, па и пред самим Путином, Меркелoвом, Макроном.
Шабачки ђак (Фото: приватна архива)
Растао је уз звуке породичног инструмента. Прадеде Мемиш Лекић и Слободан Јовановић били су солунски борци и виолинисти. Захваљујући виолини која је прошла Солунски фронт и остала наследницима, музичка традиција у овој породици траје и данас.
– Ништа не би било без виолине прадеде Мемиша Лекића, која се у аманет предаје с колена на колено. Та виолина омогућила је да подигнемо кућу и отхранила је нас четворо деце – прича Салко.
Музичка легенда Иври Гитлс и Салко на Сардинији 2016. (Фото: приватна архива)
У очевим рукама, виолина се чинила као сасвим извесна будућност за најмлађег и јединог мушког члана Лекића. Иако је наслеђени таленат услов за велике ствари, школа је била место где почиње његова прича. Први је у својој фамилији постао дипломирани музички уметник, а признања на великим републичким и иностраним такмичењима његова свакодневица.
– Уз тату су ме пратили звуци виолине откад сам рођен и било је сасвим природно да наставим даље. Музичку школу уписао сам да дам печат ономе чиме се бавим. Скромни почеци издвојили су ме од уобичајене дечје средине, закорачио сам у неки други свет. Први сам у својој фамилији завршио Академију. Од самог почетка за мене је постојала само виолина и ништа друго. Исто бих урадио и у следећем животу. Сада је она део тела, изабрали смо се узајамно – каже млади уметник.
Свира на француској виолини и немачком гудалу (Фото: приватна архива)
На Музичкој академији имао је веома важну подршку професора, који су му, како каже, на путу у свет уметности замењивали родитеље. Баш као и породици, и њима посвети сваки свој излазак на бину, у концертним дворанама широм света. Неке од тих наступа посебно памти.
– У Будимпешти ове године, наступао сам са својим камерним саставом у чувеној дворани Франца Листа. Можете ли замислити утиске младог извођача у дворани фантастичне акустике у којој је наступао сам Лист, чији су зидови украшени портретима Баха, Моцарта, Хендла и сличних великана – поносан је Салко.
Са Гидоном Кремером на Коларцу (Фото: приватна архива)
Да прави таленат мора бити примећен, доказ је позив са једне од најцењенијих музичких академија на свету, због ког мења планове о наставку студија у Бечу и одлази на други континент.
– Након успешно завршених основних студија на Факултету музичке уметности у Београду, на велико изненађење, добио сам позив са Академије музике и плеса у Јерусалиму, од стране професора и декана Лихаја Бендаја. Професор ме је запазио на другој години студија, када је боравио у Београду. Свидели су му се моје извођење и однос према виолини, до те мере да ме се сетио након две године, баш у тренутку када сам намеравао да наставим своје мастер студије у Бечу – прича овај талентовани младић, чија се животна прича наставља у правцу заслуженог успеха. Убрзо ће добити прилику да са својим новим оркестром стане пред велика светска имена – између осталих и државнике Русије, Француске, Немачке.
– Већ другога дана мог боравка у Јерусалиму позвала ме је директорка „Јерусалимског симфонијског оркестра“ и саопштила да сам после аудиције добио место у поменутом оркестру као његов најмлађи члан икад, са свега двадесет две године. Замислите колико сам одушевљен био самим прихватањем од стране такве институције, уз могућност да сам довољно зарадим и финансирам боравак тамо – великодушно су ми обезбедили пуну стипендију.
Почаст узорима (Фото: приватна архива)
Међутим, околности у свету, његов боравак у овом израелском граду претвориле су у недостижни сан. Уместо бесплатног школовања у Јерусалиму, због актуелне пандемије, као и сви страни студенти, морао је да се врати у своју земљу. Школска година почиње 18. октобра, а рад у оркестру и једини Салков извор прихода, онемогућен је до пролећа. Зато трага за средствима која би омогућила да своје мастер студије приведе крају.
За њега ће се тек чути (Фото: приватна архива)
Вредан и истрајан у свему што ради, не одустаје код прве препреке. За тако нешто има ваљане разлоге, а нада се да ће и његов Шабац, колико је могуће, учинити за њега.
– Желим да наставим своје школовање у Јерусалиму, јер живим у уверењу да завршетком мастер студија на врхунској академији светског гласа могу пронети глас о музици и музичарима са овог поднебља – истиче он.
У то име, недавно је у дворишту своје породичне куће, у насељу Триангла, Шапчанима даровао соло концерт за памћење. Поштујући све мере социјалне дистанце, за ограничен број присутних, извео је највећа дела Баха, Исаије, Крајслера, Паганинија. Речи хвале и одушевљење музичких зналаца прочули су се убрзо по читавом граду.
