Вишак слободног времена, многе припаднице нежнијег пола трошиле су у кухињи. Кувало се и спремало као никад пре. Не јеловнику су се нашла и трдиционална јела, а било је времена и да се екпериментише са рецептима са интернета. Интересантно је да су поред куване хране, све домаћице редовно правиле посластице, колаче и торте.
Сања Панић (38) из Шапца не сећа се када је за месец дана припремила оволико хране као током ванредног стања. Оно што је обично био ручак викендом, сада је трпеза и радним даном.
– Буквално сваки дан нешто месим. Кувано јело се подразумева сваки дан, али и посластице су бар сваки други на јеловнику. Правила сам разне колаче, пите, тортице. Правила сам питу са месом, гибаницу, Киндер торту, пицу, али и неке традиционалне колаче. Све оно што нисам имала времена раније да спремам, сада је дошло на ред – прича Сања.
Свеска са рецептима Сањи Панић је увек на дохват руке
Због скраћеног радног времена и полицијског часа, више времена проводи кући са супругом и ћерком, па им различите идеје за спремање хране падају на ум. Рецепте проналази из старих свезака своје и супругове маме.
– Ја сам свеске са рецептима конфисковала од мајке и свекрве и сада сам кренула редом да правим све што се налази у њима. По тим свескама кувам и месим. Свекрва је Сремица, па тамо налазим много рецепата за мешњу од теста. Она је мајсторица за кисела теста, крофне и пите. Ако баш не могу да нађем нешто од савремених рецепата, ја то потражим на интернету. Такође, ових дана и моје колегинице с посла стално нешто спремају, па размењујемо рецепте. Оне донесу на посао, или причају шта су правиле, па онда поделе искуства из кухиње са осталима – прича Сања, која је ових дана прелистала на стотине рецепата, а многе од њих искористила за спремање разних специјалитета.
У дому Катарине Свинарчук практикује се здрав режим исхране од углавном органске хране, а у последње време на менију су све чешће украјинска јела, с обзиром на то да, супруг Украјинац, због ванредног стања, такође има вишак слободног времена. У својој кухињи спремају традиционални украјински боршч захваљујући свежем поврћу из своје баште.
– Правимо чорбе украјинске, њихов чувени црвени боршч од разног поврћа – кромпир, цвекла, пасуљ, парадајз, шаргарепа, лук, купус, месо, помало нестандардни састојци за вариво, који су јако хранљиви. Управо нам стижу и зачинске биљке, рукола, босиљак, мирођија, као и шпаргла. Такође правимо и зелени боршч, јер у својој башти узгајамо и штавељ, биљку која подсећа на зеље. Уз то се служе кувана јаја и павлака, опет нешто потпуно другачије од онога на шта смо навикли – прича Катарина, којој у кухињи свакодневно помажу ћеркице Јелисавета и Анисија.
Најслађе домаћице (Фото: приватна архива)
Поред традиционалних специјалитета источноевропске кухиње, слаткиши од теста и свеже умешени домаћи хлеб од мешавине разних врста брашна на мало модернији начин, близак вегетеријанској кухињи, редовно су на менију ове четворочлане породице.
-Сада имамо времена да уживамо у разним рецептима. Котлете од хељде, банана брауне са чоколадом, штрудлу са маком, мафине, колач са вишњама – то сам правила последњих дана. Углавном користим кокосов шећер због девојчица, ништа од тога није превише слатко – објашњава она.Традиционални рецепти се негују и у дому Милице Стојковић. За унуке спрема домаћу питу са вишњама и то од кора које сама развлачи, а специјалитет је колач Падобранац. Искуство и памћење помажу јој да све спрема на основу сећања и слободне процене.
Сви задовољни (Фото: приватна архива)
Традиционални рецепти се негују и у дому Милице Стојковић. За унуке спрема домаћу питу са вишњама и то од кора које сама развлачи, а специјалитет је колач падобранац. Искуство и памћење помажу јој да све спрема на основу сећања и слободне процене.
– Кувала сам сваки дан, због унука, а имам више времена јер сам кући нон стоп. Кад је стигло поврће, зеље и спанаћ, то сам углавном кувала. Што се тога тиче, не треба ми подсетник како се прави. Међутим, врло често правим слаткише због старије унуке. Она воли падобранце. То је рецепт који сам добила од тетке мог супруга, стар сигурно 100 година. Знам га напамет, тако да ми не треба свеска нити подсећање. Углавном све припремам „из главе“. У тај колач иду четири јајета, шећер, 250 грама ораха и једна кашика брашна. Кад се испече, ја прелијем топлом чоколадом. То моја унука обожава. Често правим колаче или пите са вишњама. Правила сам и лењу питу. То је такође старински колач, али веома леп – прича Милица Стојковић.
Осим спремања, више се и куповало, па су се и замрзивачи брзо напунили.
– Ја све имам утисак да неће бити довољно. Купим па стрпам у замрзивач. Нешто сам и спремала. Кад знаш да продавнице не раде, мораш да се припремиш за то стање – прича, свесна да је увек било свега у кући на претек.
Стрес, као пратилац оваквих стања, доводи до промена навика у исхрани. Саговорници кажу да код њих није било губитка апетита, али су приметили да се у породици повећала потреба за храном. То је уско повезано и са трошењем, па је већина породица највише новца издвајала за ове намене, јер су гардероба и остале навике биле у другом плану.
