Дистрикт
Друштво

ЗОРКИН СОЛИТЕР ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ЧУВА ИМЕ КОЈЕ ЈЕ ПРОСЛАВИЛО ГРАД

Најстарији солитер у Шапцу, грађен шездесетих година прошлог века, и данас представља симбол града на Сави. Осмоспратница са два улаза и 100 станова у то време била је прва грађевина овог типа у Шапцу. Солитеру у Поп Лукиној бр. 2 дивили су се сви Шапчани, а најпоноснији су били радници Хемијске индустрије „Зорка“ чије име је носила зграда. За шест деценија прошла је кроз буран период, али осим ње, данас је мало сведока који то могу и да потврде.

Зоркин солитер неколико година по изграњи (Фото: Народни музеј Шабац)

У то време габаринту конструкцију градило је шабачко Грађевинско предузеће „Изградња“. Милица Мрђа Дрезгић (87), грађевински техничар по струци, до детаља се сећа како је текла градња.
– Сећам се да смо све радили на лицу места. Испред су биле мешалице. Ту смо доносили гранулирани шљунак и мешали у мешалици, јер у то време није постојала фабрика бетона. Испод мешалице се напуни Јапанер, затим се стави на машинску котурачу и он све то извлачи на плато где се избацује материјал за бетонирање. За ту зграду је карактеристично да има ситноребрасту таваницу ливена на лицу места. Ту се  армирала оплата, а по завршетку смо је скидали са доње стране. То је најбољи систем што се тиче сигурности и стабилности. Касније су почеле да се примењују друге врсте конструкција – Монта и Авраменко – присећа се Милица Дрезгић.

Градња чувене осмоспратнице (Фото: Народни музеј Шабац)

Фотографија из априла 1961. године један је од ретких сведока како се градила у то време џиновска грађевина. На десетине радника било је даноноћно на згради, да се посао што пре заврши.
– Био је лифт, тачније костур од дрвета за дизање Јапанера. Сећам се, ја чакам на плочи да се изручи и распореди бетон. Целу ноћ смо бетонирали. Кад се припреми арматура и колега Дража каже да морамо да завршимо, ми не гледамо на сат. Радили смо по целу ноћ. Ја погледам преко пута и видим како Индијац Мурти у стану своје двоспратнице баца карте и забавља се. Та слика ми је и сада пред очима –  прича Милица, која је у то време као грађевински техничар градила шабачке зграде.

Грађевинари на Зоркином солитеру (Фото: приватна архива)

Када је шабачка Изградња отишла у стечај, у историју је отишла и документација. Многи који су зидали зграду нису више међу живима.
– Ово је слика са Миром Станишић на Зоркином солитеру. Она је била грађевински техничар као и ја. Пословођа градилишта био је Коста Ђаниш. Он је, мислим, био главни приватни предузимач у то време у Шапцу. Сећам се да је Војин Товиловић био пословођа тесара на Зоркином солитеру. Једно време је ту био и Бата Николић који је радио у пројектном бироу Изградње као шеф припреме – присећа се Милица.

Милица Дрезгић и Мира Станишић на градилишту (Фото: приватна архива)

Осим што су се многи дивили овој згради, у прилог планској градњи иде и један занимљив податак. Наиме, када су Шапцу претиле поплаве, освануо је један занимљив коментар у медијима.
– Популарни Зоркин солитер је урађен у нивелацији са Савом и кад би дошло до изливања реке, преко 660 цм, ниједан стан не би био поплављен сем локала у приземљу. Господин који је пројектовао Зоркин солитер ипак је о свему размишљао – написао је један Шапчанин, уз опаску да се касније размишљало само како да се продају плацеви, а не и о квалитету пројеката.

Пет година по изградњи (Фото: Народни музеј Шабац)

До средине прошлог века на том месту се налазио такозвани Мали пијац. Онда је донета одлука да се гради солитер који је носио име индустријске моћи Шапца, а где су станове добили радници Зорке.

Доњошорска пијаца налазила се на почетку Поп Лукине улице и Милоша Стојићевића где је данас Зоркин солитер (Фото: Међуопштински историјски архив)

У време градње солитера, шезедесете године прошлог века уређивана је и улица Милоша Поцерца. Мало је фотографија које о томе сведоче, али једна из 1960. приказује раднике како сређују ову улицу.

Уређењее улице Милоша Поцерца

Време му је понешто додало, али и одузело. Годинама је нестао натпис који је поносом носио, баш као што је утихнула Хемијска индустрија „Зорка“. Ипак, навике се не могу избрисати, па је он за Шапчане заувек „Зоркин солитер“.

Из серијала „ШАБАЦ – ОД МАЛОГ ПАРИЗА ДО ЧИВИЈАШКЕ РЕПУБЛИКЕ“. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *