Distrikt
U pokretu

Varošicu koja je uništena u poplavama danas ne biste prepoznali!

Šteta pričinjena tokom majskih poplava 2014. godine u Krupnju procenjena je na milijardu i po dinara. Tada je ova opština bila gotovo sravnjena sa zemljom. Četiri godine posle varoš u Rađevini izgleda bolje nego ikada pre.

Ostaci nevolje koja je pre četiri godine zadesila Krupanj (Foto: J. Gubelić)

U Žarkovači je tiho. Čuje se samo žubor rečice Zmajevac, ni nalik onom od 16. maja 2014. godine kada je hučala raspamećena i nosila sve pred sobom. A nekada je umela preko leta da presuši, pa su meštani bezbrižno gradili kuće na obe obale, ne sluteći da će jednoga dana pokazati svoju ćud. Podivljala, nosila je sve pred sobom, od armature do temelja koje je čupala iz zemlje, dok su vlasnici nemoćni da zaustave njenu silinu, gledali kako da sačuvaju sopstveni život.
„Ko nije bio ovde, to ne može da zamisli. To nije bio potok, kao u Obrenovcu, potopi kuće i to je to. Ovde je bila matica koja se razdvojila i rušila kuće. Jedna je išla sa jedne, a druga sa druge strane i sve brisala pred sobom. Voda je bila visine i preko metar. To se više ne dešava. Ja sam razmišljao samo da sklonim ženu i decu i jedva sam uspeo da ih spasem“, priseća se Dragan Krstić.

Zmajevac danas (Foto: J. Gubelić)

Slika koja je tog maja obišla svet i danas podseća na nevolju koja je zadesila ovu mirnu varoš. Na mestu gde je brdo progutalo nekoliko kuća tek po koji kamen iz temelja podseća na domove koje su od klizišta sravnjeni sa zemljom. Rečicu Zmajevac, koja je te noći rušila sve pred sobom, lokalna samouprava je ukrotila, ali njenu silinu meštani ne zaboravljaju.
„To se na zaboravlja. Mi ne možemo nikada prestati da se sećamo. Kako zaboraviti kad ništa više nije isto. Ovde je nestalo nekoliko kuća. Svaki put kad padne i manja kiša, mi se ne nadamo dobrom. Odmah izlazimo na reku da vidimo kolika je voda i kojom brzinom raste“, priča Dragan Đurđević, koji je ovde ostao da živi.

U novim domovima (Foto: J. Gubelić)

A i kuda bi dalje?! To je sve što ima. Tako i drugi, nadaju se boljem i istu rečenicu ponavljaju svi.
„Samo da se nikada ne ponovi 2014-a“, kaže Miloje Jovanović koji je tada bio dečak.
Vreme je prošlo, ali ne i sećanje. Posle huka ostala je tišina i jedno pitanje koje u Krupnju postavljaju i sebi i drugima – Šta je razljutilo njhovu reku da tako pobesni i ostavi ih bez domova?!
To se pitaju i u naselju Vašarište gde je na opštinskom zemljištu, infrastrukturno opremljenom, niklo sedamnaest novih kuća za porodice kojima je u poplavama uništeno sve.
„Ja sam htela da skočim u vodu, da me nema. Šta će mi život kad sam ostala bez kuće. Eto, Bogu hvala, danas imam kuću. Imam gde da živim. Hvala donatorima koji su pomogli“, kaže Ajka Suljić.

Šaban Suljić čuva uspomenu na dan kad se uselio u kuću (Foto: J. Gubelić)

Šaban Suljić uramio je uspomenu na dan kada je dobio dom. Ne zaboravlja ni onaj kada je sve izgubio. Na fotografiji tadašnji premijer a sada predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i donatori iz UAE (Ujedninjenih Arapskih Emirata), na terasi tek izgrađene kuće.
„Krupanj je, kad tako moram da kaže, zahvaljujući poplavama izgrađen! Pre toga bio je zaboravljen i zapostavljen. Urađeni su svi putevi, otvorene su dve fabrike“, podseća Šaban.

Slađana Popović u novom domu (Foto: J. Gubelić)

Slađaninu kuću u selu odnelo je klizište. Sada je u varošici, u novoj kući, sa suprugom, deverom i njegovom porodicom. Ima mesta za sve, novi i lepši život.
„Lepo mi je, ne mogu da se žalim. Ja radim u fabrici koja je otvorena posle poplava. Kuća je nova i dobili smo nove stvari“, pokazuje Slađana Popović.
Obnovljena je infrastruktura i Krupnju je vraćen stari sjaj. To je sada moderna opština u kojoj su svi zbrinuti a do varoši se dolazi novim putevima i obnovljenim mostovima.
„Urađeni su mostovi koji su porušeni u vreme poplava 2014. godine, četiri na reci Likodri, dva na Bogoštici i jedan na Kržavi. Što se tiče putne infrastrukture Krupanj je sada povezan i sa Loznicom i sa Ljubovijom i sa Šapcem“, kaže Milorad Simić, načelnik opštinske uprave.
Ostalo je i ono što se naizgled ne zaboravlja ali i vera da vreme leči sve. Ne gube nadu Rađevci jer su sačuvali najvažnije – goli život. Svega drugog će biti.

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *