Дистрикт
Култура

ТЕК МУ ЈЕ 12 ГОДИНА, А ВЕЋ ЈЕ ПИСАЦ

Немања Илић, ученик шестог разреда ОШ „Јанко Веселиновић“ из Шапца већ од шесте године ужива у читању поезије, а од трећег разреда љубав према најстаријој врсти књижевности изразио је управо стиховима. Прву песму коју је написао под називом „Храброст“  била је инспирисана теквондом који тренира већ шест година. Прошле године Библиотека шабачка објавилa је његову књигу поезије „Стазама одрастања“, а Немања се тако уписао у листу најмлађих писаца у Србији. Годину дана касније, он припрема своју другу књигу.
– Kада сам почео да пишем поезију са десет година, нисам ни могао да замислим да ћу, након непуне две године, издати збирку песама. Првенствено сам почео да пишем због себе и љубави према поезији. Имао сам жељу да све што је лепо и племенито на овом свету, али и оно супротно од тога, прикажем изражавајући се у стиху. Дани су пролазили, а песме и идеје су се једна за другом рађале. Записане у мом нотесу, скромно су чекале свој тренутак, све док се једног дана није десило нешто што је променило моју „каријеру” – записао је у предговору своје књиге дечак песник Немања Илић.

Најмлађи песник у Србији (Фото: Ј. Губелић)

Често је одлазио у Библиотеку шабачку где је сазнао да постоји радионица креативног писања у којој уметнички надарена деца негују писану реч. То му је привукло пажњу па је уз помоћ Александре Ердевички Томић, која је водила радионицу, добио искрену подршку да оно што ради има вредност. У априлу 2018. године ова установа културе објавиле је Немањину збирку песама.
– Ја тада нисам размишљао да би то некога могло да занима, јер песме једноставно нису данас популарне. Касније, читајући моје песме видео сам да то заиста вреди и онда сам одлучио да наставим да пишем. У почетку су то биле комбинације од пар стихова, а касније су настајале песме са по неколико строфа – прича.

Његови јунаци су хришћанских врлина (Фото: Ј. Губелић)

Његови хероји су људи изузетних врлина, скромни, поштени и поносни. Ганула га је прича о старици коју је видео у парку. Њему и другарима дала је јабуку иако и сама није имала много. Инспитисала га је да настане песма, као и двадесетак других, које одишу зрелошћу.
– И ја сам такав. Могу да се уклопим у свако друштво, али прави ја сам у ствари веома скроман и не тражим пуно од света – прича зрело као одрастао човек.

Дечак који за све има времена (Фото. Ј. Губелић)

Прву песму је прочитао мајци. Она је, сећа се, била изненађена подједнако као и данас, када се Немања осами и пише. Подржала га је јер је и сама као средњошколка ишла на такмичења из рецитовања.
– Он само нама каже да не улазимо у собу јер пише. После петнаест минута он изађе и саопшти да је написао песму. Онда нам чита. Сваки пут се одушевим, верујте јер су то толико лепе и емотивне песме. Ретко када пише љубавне, већ су теме људи и догађаји око нас –  прича мајка Милена.

Родитељи су поносни на Немању (Фото: Ј. Губелић)

Отац, наставник физике, поносан је што Немању занима читање и писање.
– Мени је драго да се он више занима за то него на пример за телефон, игрице и слично. Поносни смо на њега – каже отац Милорад.
– Ја сам као друга деца. И ја се играм на компјутеру и волим игрице, али ја немам пуно „празног времена“ већ слободно време користим за читање књига, писање песама или оног што мене интересује –  прича Немања.

Соба пуна медаља и награда (Фото: Ј. Губелић)

У школи има све петице, а осим српског и историје, много воли спорт. Теквондо успешно тренира већ шест година, а у паузи пише поезију и већ припрема другу књигу песама. Открио нам је делић рукописа који припрема.

Победник

Откада је света и људскога века,
победник се рађа уз сваког човека.
Победник одувек постоји у људима
чека свој тренутак и гори у грудима.

Како човек расте, стасава полако,
схвата да победник неће бити свако.
За победу мораш гристи, хтети да се бориш,
победу ти не поклања нико,
њу сам мораш да створиш.

Победник постоји и у нама бије,
ал победник неће бити ко се страха крије.

Победник живи и тиња у свима,
победник ће бити онај ко ватрену жељу има.

Не очекуј да ти с неба падне мало среће,
без напорног труда и рада, десити се никад неће.

Победник се не предаје, не познаје бол,
буди храбар и истрајан, другима ћеш бити идол.

Многи те не воле, посипају злобом
али ти их не слушај, имаш циљ пред собом.

Сто пута си пао, срце боли, гребе,
победник ћеш бити онда кад победиш себе.

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *