Дистрикт
У покрету

СОКО, ПАРТИЗАН И СИМБОЛ МЛАДОСТИ ЗИДАН ДОБРОВОЉНИМ ПРИЛОЗИМА

Зграда Соколског дома у Шапцу подигнута је у периоду између 1930. и 1934. године за потребе Соко Краљевине Југославије, као непокретно културно добро које има статус споменика културе од великог значаја. Грађевински материјал овдашњи соколи почели су да припремају пре Великог рата, али је све уништено током аустроугарске окупације. Средства за градњу скупљена су потом добровољним прилозима грађана, донацијом општине и државе, а на свечаном отварању 3. јуна 1934. године говорио је краљ Александар Карађорђевић, који је тог дана пустио у саобраћај и железнички мост преко Саве.

Соколски дом пред освећење 1934. (Фото: Народни музеј Шабац)

Стварањем државе у 19. веку Србија је имала потребе за школованим људима. Тако је са образованим Србима из Војводине из Новог Сада у Београд 1857. године стигао и сликар Стеван Тодоровић, који је исте године основао „Прво српско друштво за гимнастику и борење“. То су били прапочеци организованог бављења спортом. На иницијативу др Владана Ђорђевића основано је 1882. године „Београдско друштво за гимнастику и борење“. У управу друштва изабрани су Стеван Тодоровић и др Лаза Костић. Следећих 10 година друштво је расло и оснивало слична друштва по Србији. После низа година раздвајања са више или мање успеха Савез витешких друштава Душан Силни и Савез српских сокола ујединили су се 8. 11. 1909. године у Београду у Савез соколских друштава ДУШАН СИЛНИ. На челу савеза био је Стеван Тодоровић. Све соколске Жупе (Фрушкогорска, Крајишка, Босанско-Херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци) и друштва ушле су 1911. године у Савез српског соколства у Београду. После рата на Видовданском сабору 1919. године у Новом Саду основан је Соко С. Х. С.
После Другог светског рата постао је седиште Друштва за телесно васпитање „Партизан”, под којим именом ово популарно градско вежбалиште памте старије генерације.

Сала у згради Соколског дома (Фото: Народни музеј)

Архитектура
Због вежбања на неприкладним местима, идеја о изградњи Соколане остварена је добровољним прилозима грађана, донацијом општине и државе, а по пројекту инжењера Анте Гашпарца. Монументална грађевина Соколане постављена је на углу две улице (Косте Абрашевића и Милоша Обилића), са јасно одвојеним делом у коме је смештена сала за вежбање од дела зграде са помоћним просторијама. Правоугаона основа грађевине, са главним просторијама у средишњем делу, подређена је намени.

Зграда данас (Фото: Ј. Губелић)

Зграда је пројектована тако да угаони део има спратност П+2С, а издужени тракт са салом за вежбање има висински габарит једног спрата. Главни акценат дат је угаоном делу, на коме је главни портал са степеништем. Наизменично смењивање испупчених и увучених површина угаоног дела, као и смело супротстављање јако издужене хоризонталне сале за вежбање вертикали угаоног дела – посебна су вредност у архитектонском компоновању.

Дом спорта и дружења препуштен времену (Фото: Ј. Губелић)

Одсуство декоративне пластике са фасадних површина, носачи застава као и раван кров над угаоним делом везују ову грађевину за стил модерне, присутне у градској архитектури Шапца у трећој и четвртој деценији 20. века.
Зграда Соколског дома пренета је 2014. године у својину државе, пошто је друштво ’Душан Силни’ због дугова доспело у блокаду, па у стечај. Ове године у плану је реконструкција зграде и санација терена.

Извор: Међуопштински исторјски архив
Википедиа

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Comments

  1. Zvezdas iz Partizana - јун 3, 2019 at 5:18 pm - Одговори

    Detinjstvo sa bezbrojnim satima igranja fudbala u „Partizanu“, uz stalno nadmudrivanje sa domarkom, gospodjom Maricom koja je cesto okretala glavu i dozvoljavala neartikulisanu ciku i vrisku malih „Dula Savica“. Da ne zaboravimo nadmudrivanje sa malo opasnijim kratkofitiljnim Trumanom za ulazak na rukomet (tadasnje nizerazredne) Metaloplastike i boks meceve Macve.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *