Distrikt
Društvo

Od rada nema kad da spava, ali stiže da čita Markesa

Iako se mnogima čini da je ženama na selu mnogo teže nego ženama u gradu, u tu priču razuverava nas Dragana Radovanović iz Bogatića. Ona, i pored svog supruga, radi muške poslove, ima vremena za kulturu i ne bi se menjala sa ženama u gradu. A na načitanosti bi joj mnogi mogli pozavideti.

Dragana u svojoj „kancelariji“ (Foto:J. Gubelić)

Dragana Radovanović Rakovicu vozi bolje od nekih muškaraca, a u svom životu preorala je nebrojeno hektara zemlje. Kad ugasi traktor, sa njive ide u voćnjak, povrtnjak ili na farmu, jer je tamo čeka mnoštvo gladnih i nenapojenih krava, svinja, perutine. Njen posao teži je od posla rudara, a traje od izlaska do zalaska sunca, nekad i duže.
„Oni su radnici pod zemljom, mi seljaci smo radnici na površinskom kopu. A među tim radnicima, rudarima na površinskom kopu, da vidite ženu da radi rame uz rame sa muškarcem je verovatno malo specifično“, kaže Dragana.

Stiže da brine o svemu (Foto: J. Gubelić)

Radovanovići obrađuju 30 hektara zemlje, tove 100 bikova, imaju svinje, voćnjake, povrtnjake ali Dragani ne manjka vremena za kulturu. Ponosi se svojim statusom seoske domaćice, ali poručuje da to, pomalo neobično, ne isključuje njena interesovanja za kulturu i društvena zbivanja. Kako kaže, ponekad se poistoveti sa junakinjama svojih omiljenih romana.
„Ja sam čista seljanka. Živim životom seljanke, ali vodim računa o svojoj kulturi i tradiciji. Ali šta želim da kažem – žene seljanke nisu toliko proste, pričam o sebi lično. Ja sve svoje slobodno vreme upotrebljavam tako što čitam knjige, pratim kulturna zbivanja. Obožavam Markesa. „Sto godina samoće“ mislim da sam pročitala sigurno četiri ili pet puta, sve da bih shvatila suštinu. Toliko mi se sviđa roman, poistovetila sam se sa Rebekom, junakinjom Markesovog romana“, priznaje Dragana.

Na načitanosti bi joj mnogi pozavideli (Foto: J. Gubelić)

Ravnopravna je sa svojim mužem, ali samo kad je posao u pitanju. Za drugu ravnopravnost ne mari, jer kad pozavršava brojne obaveze, odvaja vreme za sebe, makar i nauštrb sna.
„Dok smo radili povrtarstvo dešavalo mi se da od sedam dana u nedelji imamo samo jedan dan slobodan, da idemo na pijac, a od toga da od 48 sati odspavamo samo jedan sat“, kaže Draganin muž.

Ravnopravna sa mužem u poslovima (Foto: J. Gubelić)

Po poslovima atipičnim za ženu, a radi ih decenijma unazad, prva je u Mačvi. Kad nema veterinara u blizini, brzo se lati i onih, većini mrskih, radnji. Što je drugim ženama, ali i nekim muškarcima nezamislivo, njoj je prirodno i lako.
„Krmače, normalno prasim ja. Jedno vreme sam ih i semenila, tako da je čika Ostoja Daničić, pokojni doktor, rekao da sam jedina žena u Mačvi koja semeni krmače“, priča kroz smeh.
Na odmor nikada nije išla, jer je u to vreme ima najviše posla. Međutim, za tim ne žali i ima razumevanja za žene u gradu. Po svemu sudeći, Dragana verovatno ne bi mogla da provodi dan na potpeticama, doterana i u kancelariji. Jedino bi možda imala više vremena za svoje knjige.

Dragana radi posao koji voli (Foto: J. Gubelić)

„Jeste teško ženi na selu, ali nije lako ni ženi u gradu, toga sam potpuno svesna. I ne zavidim uopšte ženama, gospođama, koje rade, a sređene su, našlihtane. Pa treba se svako jutro i srediti, otići na taj svoj posao, i izdržati to evropsko radno vreme od 9 do 16h, to je ceo dan“, objašnjava Dragana.
Njeno radno vreme je ceo dan, ali ne žali, jer radi posao koji voli. A to bi poželela i onima sa manje posla i više vremena.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *