Distrikt
U pokretu

Majstorice za zimnicu

Zimnica je sinonim za opštinu Koceljeva. I tako već deset godina. Zadnjeg vikenda u septembru ovde sve vri od trgovine, jer ko ne stigne da pripremi zimnicu, snabdeva se u Koceljevi. Slatko, slano, kiselo, ljuto, od prvog voća do jesenjih plodova, spakovanih u tegle i pripremljenih po ukusu domaćica iz Koceljeve i susednih opština, prodaje se tri dana. Većina ovih žena recepte su savladale radeći u nekada poznatoj fabrici širom bivše Jugoslavije “Voćar Koceljeva”. Kada je fabrika propala, opština je za njih našla rešenje, pa sada uspevaju da unovče svoje znanje i vrednoću.

Ukusi iz tamnavskog kraja (Foto: privatna arhiva)

Danas se u Koceljevi ne može naći tegla ajvara, bez obzira koliko je neko spreman da plati. Na poslednjem Festivalu zimnice prodato je sve što su proizvele, a to je oko 15000 tegli i flaša sokova, ceđenog paradajza, ajvara, voćnih rakija, slatkog, salata, džemova, meda. Kako i ne bi, kada je zbog festivala i zimnice kroz Koceljevu za dva dana prošlo 10.000 ljudi.
„Najveći benefit je što domaćice ugovaraju i prodaju proizvode tokom cele godine – od mlečnih prerađevina, preko slatkog programa, vočnih kompota, sirupa, pa do ajvara i paradajza. Naša zamisao jeste bila da se gazdinstva animiraju i tako pospešimo domaću proizvodnju, od gajenja voća i povrća, pa do pakovanja u tegle i prodaje“, priča Vladimir Bajunović, pomoćnik predsednika opštine Koceljeva.

U Keceljevu se ide po zimnicu (Foto: privatna arhiva)

To je shvatila i Milena Pavlović, pa već deset godina proizvodi zimnicu. Slatki program priprema od sopstvenog voća dok njena zaova Ljubica Vasiljević na dva hektara i u osam plastenika proizvodi povrće. Na taj način dva domaćinstva ostvaruju prihod.  U svojoj kuhinji, uz pomoć supruga Milovana koji je bez posla, godišnje proizvede tonu zimnice.
„Da se ne isplati, ja to ne bih radila. Mi proizvedmo oko 1.300 tegli i flaša različite zimnice, od sokova i slatkog, pa do proizvoda od paradajza, paprika, krastavca, kupusa. Polovinu prodamo tokom festivala, a ostalo nam naručuju preko cele godine. Mogli bismo i više da prodamo, ali ne možemo da proizvedemo jer je samo nas dvoje, a to su samo četiri ruke. Ja to radim kad se vratim s posla iz Službe za katastar gde sam zaposlena kao geometar“, priča Milena Pavlović.

Zaokruženi proces proizvodnje (Foto: privtna arhiva)

Cene zimnice je od 150 dinara pa do 600 dinara, a polovina te sume je, kako objašnjava Milena, zarada. U cenu su uračunate sirovine, koje uglavnom sami proizvode, a naplaćuju rad i umeće.
Slavica Mitrović je pre dve godine inovirala još jedan proizvod. Tako se bori sa konkurencijom, jer većina žena iz ovog kraja sada živi od prodaje zimnice. Somborka paprika u maslinovom ulju, punjena feta sirom, uz dodatak ruzmarina, prodaje se po ceni od osamsto dinara. Sudeći po ceni, ovaj proizvod pobedio je i “njegovo veličanstvo” ajvar, koji se prodaje po ceni između četristo i šesto dinara, dok je od cepkane paprike duplo skuplji.
„Ja to ne bih radila da nemam računa. Kada sam počela da radim, nisam znala da li će to biti unosan posao. Ako se proizvodi kvalitet i ko ima vremena da se posveti tome, može da zaradi jednu prosečnu platu“, objašnjava Milena koja većinu svojih proizvoda proda na festivalu.

Koceljeva – sinonim za zimnica (Foto: privatna arhiva)

Zarada od zimnice dobro dođe i Ljiljani Antić koja je ranije radila u fabrici za preradu voća a kada se penzionisala, nastavila je kućnu radinost.
„Lepo se zaradi, zaista. Treba dosta rada i truda, naravno, ali kad se sve sabere, to bude više od moje penzije. To može biti isplativo mladima koji su spremni da imaju i sopstvenu proizvodnju voća i povrća, onda je zarda veća. Ja imam svoje voće, a povrće kupujem. Polovina novca od prodaje je zarada. Osim toga, mi imamo svoje kupce i naše tržište je sigurno“, objašnjava Ljiljana koja već osam godina proizvodi zimnicu.
Da je ovo postao isplativ posao potvrđuje i pokretanje nekoliko sajmova zimnice u Srbiji, a majstorice svoje proizvode prodaju i na drugim festilavalima. Osim već tradicionalnih manifestacija u Koceljevi, Osečini, Novom Sadu,  pokreću se novi sajmovi širom Srbije, a organizatori ih pozivaju svugde gde se prodaje hrana. One predizumljivije prodaju i preko interneta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *