Дистрикт
Друштво

ЛЕПА ЕТИОПЉАНКА ПРЕШЛА 4000 КИЛОМЕТАРА ЗБОГ МИЛОША ИЗ ШАПЦА

Када је Селамавит Кебеде Шибеши (31) из Адис Абебе постала српска снајка, привлачила је знатижељне погледе Шапчана. Данас је са сином Марком редовно виђају у цркви у шабачком насељу Летњиковац. Разлике између две културе, супруг Милош Кобас(55) и лепа Етиопљанка премостили су захваљујући љубави и поштовању.

Кување кафе у Етиопији је друштвени догађај (Фото: Ј. Губелић)

Селамавит је из Етиопије понела срце пуно љубави, кофер и своју џезву, да би и у Србији уживала у незаобилазној церемонији кувања и испијања кафе. Овај поступак у њеној земљи, колевки кафе, део је друштвеног живота и гостопримства. Кафа се поставља на ватру, затим се пече, испушта мирис, а њена припрема траје и по два сата, довољно да се лепа Етиопљанка и Србин Милош присете како су започели своју романсу.
– Ја ништа нисам знала о Србији и о њеном народу док нисам упознала Милоша. Прво смо се дуго дописивали. Веровала сам му и онда сам одлучила да дођем – присећа се Селамавит.

Селамавит са родитељима (Фото: приватна архива)

Слике које су размењивали преко интернета биле су једини знак препознавања, па умало да дође до забуне када је стигла у Србију.
– Мене је болео кук, па сам спорије ходао. Међутим, на аеродром сам повео два друга. Један од њих је мало старији и има 65 година. Пошто је он њу препознао, јер је видео слике раније, кренуо је према њој, а она је стала у чуду мислећи да је то неко други и препала се. Тек кад је угледала мене, схватила је да није никаква превара – прича Милош, који је већ боравио у Африци.

Због љубави и Милоша дошла у Србију (Фото: приватна архива)

Због посла електровариоца Милош је пропутовао Европу, а онда је стигао и до Африке. Није био у Етиопији, али је Африку и становништво одмах заволео. Међутим, судбина је учинила да Селамавит упозна преко интернета. Неко време трајала је виртуелна комуникација, а онда ју је позвао да дође у Србију. Овде је била три месеца и схватила да жели да остане.
Убрзо су одлучили да се венчају. Славље у Адис Абеби трајало је три дана, уз младине обичаје. Разлике између две земље удаљене преко 4.000 километара, премостила је љубав.
– Они су другачији од нас. Бучни су кад се веселе. Њени родитељи су мене одмах прихватили. Међутим, она је веома тиха и скромна. Ништа не тражи. Када је питам да ли јој треба нешто, одговор је увек исти. “Не треба”. Не жели луксуз. Разлике постоје и у обичајима и у храни. Они припремају хлеб који се зове инџера. Он је кисео и влажан и у њеној земљи тај хлеб обожавају, међутим, мени се не свиђа – прича Милош.

Срећна породица (Фото: Ј. Губелић)

Споразумевају се на енглеском, а матерњи амахарски језик прича са сином. На српском зна да каже само оно што воли.
– Ја волим сарму – каже Селамавит, која је за три године пробала сва српска јела. Пасуљ јој се не свиђа, мада је научила да га кува. Милош је био главни учитељ, а део српских јела учила је и од свекрве, која живи у Бањи Ковиљачи.

Селамавит у Србији прави сувенире (Фото: Ј. Губелић)

У соби неколико успомена подсећају на њену земљу. Преко целог зида је слика Адис Абебе, тако да сваког часа може да види зграду у којој је живела. Преко пута густо насељеног блока, једна уз другу, збијене уџерице. Беда. То је слика Африке, која има и лице и наличје.
– Код њих је то нормално да једни живе у богатству, а дуги у беди. Ипак, они сви делују срећно. Смеју се и увек су весели. То је диван народ – прича Милош.

Сваке недеље одлази на службу а кући славе Светог Николу (Фото: Ј: Губелић)

Сваке недеље Селамавит одлази на службу у шабачки храм на Летњиковцу где су на Свете Тројице крстили сина Марка. Онда се враћа кући инспирисана пределима, покушавајући да их пренесе на сувенире. Ових дана на мотивима у облику срца покушава туристима да дочара Шабац, који је после три године и она заволела.
– У почетку је било тешко, али сад ми се свиђа. Једино ми је зима проблем. Овде сам први пут видела снег – прича лепа странкиња која се у својој земљи пре посла туристичког техничара бавила манекенством.

Милош чини све да заволи Шабац (Фото: Ј. Губелић)

Када стигне пролеће, све је другачије, уз љубав и срећу коју су Милош и Селамавит пронашли.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима