Медицинска сестра Вера Гладовић поштовање своје професије осетила је небројено пута за две деценије рада, а синоћ су јој на очи кренуле и сузе. Посао у ком се мешају људска патња, немоћ и хуманост, саставни су део њеног радног дана. У Верином случају и живота. На Интерном одељењу живот је неизвестан као у било ком другом где се он бори против смрти.
Комшије су јој аплаудирале, а она је плакала (Фото: Дистрикт)
Ту битку овде понекад губи, иако су и она и њене колеге и колегинице увек на бранику живота. А да други поштују њену доброту, доказале су јој комшије синоћ, громогласним аплаузом.
– Ја живим ван града, тако да нисам знала шта се догађа у стамбеним насељима. Међутим, моје комшије позвале су ме на спикеpфон и почели да аплаудирају. Мени су кренуле сузе. Онда су ми понудили да мој син буде код њих док све ово не прође. Јутрос ме је позвала моја другарица и питала да ли сам чула аплауз. Рекла ми је: “Ја сам синоћ са балкона аплаудирала за тебе”. Поново сам се расплакала – прича Вера, која је позната у Шапцу по свом хуманитарном раду.
Овај емотивни тренутак, каже, доказ је да вреди све оно што ради. За овај посао одлучила се јер бити медицинска сестра подразумева волети човека, а аплауз је доказ да и људи ову порфесију воле и поштују.
