Дистрикт
Занимљивости

ДОБИО ПИСМО ПОСЛАТО ПРЕ ДЕЦЕНИЈУ И ПО, А ДАНАС КАЖЕ ДА ГА ЈЕ ВРЕДЕЛО ЧЕКАТИ 15 ГОДИНА

Шапчанин Милан Стефановић сведок је једног необичног догађаја о ком прича цела Србија. На његову адресу, у Гаврила Принципа 14, стигло је писмо послато пре 15 година. Иако се данас не сећа пошиљаоца, који је пошту послао из Новог Сада, каже да је садржај писма вредело чекати деценију и по.

Изненађење је уследило тек када је отворио коверат (Фото: М. Лазић)

Милан Стефановић прво се зачудио када му је стигао пакет са откупом од 1.600 динара, иако ништа није наручио, а ново изненађење је уследило када је отворио коверат.
– Снаха ме позвала телефоном и рекла да ми је поштар донео пакет за који треба да платим 1.600 динара. Ја сам јој рекао да плати, па ћу видети шта је кад дођем кући. Када сам дошао, видео сам танку коверту. Право да вам кажем, мало сам се и изнервирао и одмах поцепао коверту, јер ми је било криво што је дала паре, а унутра као да нема ништа. Кад сам отворио, у самом дну било је похабано, пожутело и ишврљано писмо. Отворио сам писмо и унутра нашао неколико фотографија на којима сам био ја са својим пријатељима – прича Милан Стефановић.

Успомена коју је вредело чекати (Фото: М. Лазић)

Једва је себе препознао на слици из времена када је био спортски судија. Фотографија је настала на једној фудбалској утакмици шабачког Фудбалског клуба „Мачва“. Ни сам није могао да се сети пре колико година је то било, а онда је на коверти уредно послатој из Новог Сада од непознатог пошиљаоца видео датум слања и остао затечен.
– Фотографија је настала седмог јула 2004. године. Писмо је послато осмог јула, а деветог је поштар покушао да ми уручи. Видим да је покушавао и касније. Интересантно је да је писмо стигло петнаест година касније на исти дан кад је слика настала, седмог јула 2019. године – прича овај сведок необичног догађаја.

Писмо стигло захваљујући упорности пошиљаоца (Фото. М. Лазић)

На коверти се види да је било више безуспешних покушаја уручења.
– Поштар је остављао доставницу, али ја вероватно нисам био кући. Пошто је на коверти писао откуп у то време од 700 динара, пошта је на крају писмо вратила власнику. Он је можда распремао своју фотографску радњу и нашао овај коверат и поново послао на моју адресу – претпоставља Милан Стефановић, сведок необичног догађаја.
Захвалан је поштару, јер је писмо сачувао, фотографу што је драга успомена стигла на адресу после деценију и по, и што због свега може да се нашали у чивијашком духу.
– Да је коверта од судије за прекршаје, вероватно би ме одмах нашао и уручио ми. Сигурно не би чекао 15 година – прича кроз смех.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *