Дистрикт
У фокусу

АЛЕКСАНДРА ОСВАЈА НАГРАДЕ И СВИРА СВОЈЕ СНОВЕ

Када је Александра Милутиновић (14) добила свој прави, правцати клавир, пред себе je постављала плишане меде и друге омиљене неме посматраче, поклањала се и почињала своју тачку. Још тада желела је само једно – сопствени концерт и салу пуну публике. На овом путу уложила је много труда, а до солистичког концерта остао је још неки месец. Са својим скромним ставом девојчица, а по броју освојених признања ова млада Шапчанка упловила је у свет искусних музичара.

Од првог разреда осваја награде (Фото: приватна архива)

Као многа женска деца, гледајући старију рођаку како преплиће прстима по диркама, рекла је „Мама, хоћу клавир!“ Од непромишљене дечије жеље до ученице средње Музичке школе „Михаило Вукдраговић“, у чијим је учионицама одрасла и заволела овај инструмент, дели је још само једно полугодиште.
На прва такмичења у нижим разредима музичке школе ишла је да се забави, али већ тада је осетила да је рођена да побеђује.
– Кад изађем на сцену, све нестане. Трудим се да дам најбоље од себе. Чим сам кренула да се такмичим, знала сам чиме желим да се бавим. Тада сам била у класи професорке Иване Ђурић, од које сам научила много и са којом сам освојила много награда – каже.

Са омиљеном професорком (Фото: приватна архива)

Вараждин, Бања Лука, Београд, Нови Сад, Шабац пружили су јој прилику да снаге одмери са младим колегама из региона и сваки пут је доказала да је велики таленат. 25 награда на међународним и републичким такмичењима говоре уместо ње, а на предстојећем републичком такмичењу у престоници имаће прилику да тај број повећа.
– На недавно одржаном Такмичењу „Даворин Јенко“ била сам прва, а на Међународном такмичењу младих пијаниста у Шапцу освојила сам прво друго место. Мала разлика у бодовима дала ми је самопоуздање – прича ова бескрајно симпатична млада дама, којој су све награде подједнако драге, јер је у сваку уложила много труда.

Лепа колико и талентована (Фото: приватна архива)

Ипак издваја Светско интернет такмичење, на ком је умало изгубила пут у Москву, сигурна да ће бити прилике и за то.
– Мој снимак, у конкуренцији од преко 200 учесника из свих крајева света, освојио је друго место – поносна је она.

Своја на свом инструменту (Фото: приватна архива)

Сасвим случајно, Александрини префињени тонови привукли су пажњу њене садашње професорке Гоаре Ноне Лазић. Сусрет жене која је од многих својих ученика створила велике уметнике и мале Шапчанке, доказ је да се таленти увек препознају. За годину и по дана, колико је у њеној класи, Александра је постигла велике успехе, а њен доживљај клавира добио је још израженију димензију.
– Њен сензибилитет је посебан, она је драмско-лирски тип музичара, и сама је јако нежна. Нас две имамо посебан однос, ја настојим да не буде само упорна и истрајна, него да једног дана постане велики уметник, јер од почетка видим да то има у себи. Пре него што смо се упознале, привукла ми је пажњу својим наступима, она заиста оставља утисак где год се појави, не само зато што је лепа и добра, него јер је посебна – прича пијанисткиња која већ 26 година ради са музичким талентима, будући да је и сама завршила специјалну школу за музичке таленте у Одеси, одакле је пореклом.

Награде престала да броји (Фото: приватна архива)

Док Александра вежба, поносни родитељи и комшије уживају. Они који класику не разумеју можда се у себи буне, за то време уз тактове омиљених Шопена и Рахмањинова, она на јави сања своје снове – да је са оркестром, пред пуном салом. А део снова имаће прилику да оствари ове године на првом солистичком концерту у школи, где је стасала.
– Не вежбам само да бих учила. Истражујем, музицирам, часови су ми јако интересантни. Пред такмичења вежбам по неколико сати свакодневно, да није тако, не бих могла да поднесем. Клавир за мене једноставно представља уметност – каже ова успешна млада Шапчанка, која причу о себи узбуђено дочарава великим речима – Да напредујем, упознам другаре из иностранства, да слушам што више великих концерата, великих пијаниста, да живим музику!

Кад не свира, ужива као и сва друга деца (Фото: приватна архива)

Пред њом је будућност, а у жељи да се усавршава и једног дана постане велика пијанисткиња има снажну подршку породице и пријатеља. Њеним победама највише се радују они који знају да за Александру клавир и музика коју изводи представљају други живот.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Comments

  1. Svaka cast Sandrice! Samo napred!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *