Da se može živeti i uživati u samo nekoliko kvadrata, dokazao je Šapčanin Branislav Marković. U trideset kvadrata njegovog doma na Savi stala je kućica, terasa i vidikovac. Sve je uradio sopstvenim rukama, uzimajući od reke ono što izbaci na obalu. U svom kutku uživa i dokazuje koliko je malo potrebno da čovek bude srećan.
Svoj vodeni dom sagradio je prateći geografiju porodične priče – reka Sava je na sredini puta između Srema, odakle mu je majka, i Pocerine, odakle mu potiče otac. Tako je on spojio ljubav i simboliku.
– Predodređeno je da napravim ovaj splav. Meni je majka iz Grabovaca, tu odmah preko puta Save, na nekih 5 kilometara, a otac mi je iz Varne, na 10 kilometara na drugoj strani. Tako da sam ja nekako morao da se nađem tu na sredini – kaže Branislav Marković.
Sam je uradio nacrt i u radionici sklapao deo po deo, pažljivo birajući svaki komad. Onda je kućicu postavio na vodu, i dograđivao po sopstvenoj mašti. Ideja je bila da to bude funkcionalna kućica na reci.
– Godine 2019. počeo sam da ga sklapam, tad sam ga spustio u vodu. Nisam nešto ni žurio, jer je lepše kad nešto radiš polako, sa uživanjem, nego kad se zbrza – ističe on.
I bio je u pravu. Ovde je pronašao mir o kom je još kao dečak maštao. Danas je njegova terasa cela Sava. Njenu lepotu i moć Bane doživljava svakoga dana.
– Ovde je raj, jednostavno. Pruža se odličan pogled, vidi se i novosagrađeni most. Preko, na klenačkoj strani je plića voda i pesak, tamo prelazimo na kupanje – priča savski div, koji je svojim trudom oplemenio ovaj prirodni raj. U tom raju uživaju i labudovi koji se gnezde sa druge strane, a kod Bana su redovni gosti na ručku.
Unutrašnjost splava morski plava, dovoljna za komociju – tu je frižider, pokretni TV, ventilator, stari kredenac, ostao od bake i deke, a najvažnije – krevet sa kog posmatra svitanja. Ovaj doživljaj nema cenu.
– Sa kreveta imam odličan pogled, tu kad se ispružim vidim reku. Zamislite ujutru kad izlazi sunce, ja ležim ovde, a ono me razbuđuje. Napravio sam i žaluzine od bambusa sa obale, kad je sunce previše jako – priča.
A kad se razbudi, sledi umivanje, brijanje i naravno, kupanje.
– Kad ustanem prvo na red dolazi brijanje, umivanje, i onda da sperem sa sebe penu, skačem u vodu, jedno deset minuta plivam, i onda sunčanje – opisuje svoju dnevnu rutinu.
Vodu za osnovne potrebe izvlači iz Save. Ogledalo mu je retrovizor od vespe, drage uspomene od drugara. Krase je saksije sa cvećem koje Bane sam sadi.
– Vespicu sam dobio od drugara, trebalo je da bude bačena, završila je nekako u mom dvorištu. Nisam mogao od nje da se oprostim, rekoh – hajde da je iskoristim na šank. Stavio sam je pored pumpe, nju sam dobio od kolege, stajala je neupotrebljena. Spustio sam metar cev u vodu, ovo je savska voda, ali je filtrirana, nije prljava – kaže Bane, kod kog predmeti van upotrebe, dobijaju novi sjaj.
On je najbolji u stvaranju neverovatnog ambijenta. Žaluzine od bambusa, ukrasna vrata u vidu brodske konstrukcije, čak i pikado-tabla, za nezaboravne partije na reci – estetski upečatljive, a svrsishodne ideje.
– Ulazna vrata otvara brava od golfa 1, a na njima je i riba peva i obaveštava da li je neko ispred – šali se ovaj zaljubljenik u reku.
Sve je puno originalnih detalja, od ulaza na kapiju, gde goste dočekuju metalni vilin konjic i pauk, koji je iz šale ujeo već nekoliko gostiju, pa do originalne obloge za zidove.
Tu su i panjevi iz Save, u čije šupljine je zasadio čuvarkuće i drugo bilje. Sve je nepogrešivo pronašlo svoje mesto.
U goste se može doći i sa vode, i to je poseban utisak. I odakle god ko da dođe, ovde će biti dočekan i ugošćen. Na jelovniku je najčešće roštilj, a ako neko od drugara upeca ribu, može i to da se nađe na stolu. To je tek pravi doživljaj.
