Za Stanu Švabić iz Šapca nema prečeg posla od odlaska u šumu kada stignu gljive, pa poslednjih dana gotovo da ne dolazi kući. Sa društvom kreće u ranim jutarnjim satima na lokaciju za koju se dogovore – Cer, Krupanj, Zabran, Gradojević ili neko drugo mesto, i ostaje ponekad dok ne padne mrak. Da razlikuje otrovne i jestive gljive naučila je od svog oca, iskusnog lovca i gljivara, i kako kaže, ne može da joj se desi da pogreši.
U šumi ostaju do mraka (Foto: M. Lazić)
Čak iako se vrati kući bez gljive, ceger nikada nije prazan, jer usput bere šumske plodove i cveće. Ovog proleća „niču kao pečurke posle kiše“, pa u berbu ide skoro svaki dan.
-To ume da potraje od dva pa do deset sati. Jednostavno, mi zaboravimo na vreme kada su gljive u pitanju. Berem ih isključivo za sebe i podelim mojim prijateljima. Obožavam gljive i ne može da mi se desi da pogrešim – priča ova zaljubljenica u gljive.
Stana predah pravi tek kad nabere pune korpe (Foto: privatna arhiva)
Interesantno je da ne moraju da nose ni ručak, jer ih on uz malo sreće čeka u šumi.
– Ovo što sam našla sada zove se „Presnac“. Bar mi tako zovemo tu gljivu. Ona se jede sirova i sad ću vam to demonstrirati. Malo je očistim od lišća i pojedem. To je jedna vrsta mlečnica, a pored toga što je mesnata i ukusna ima i ovo mleko koje je veoma pitko. Kada se sprema u kuhinji, ima ukus haringe – priča dok uživa u sirovoj tek ubranoj pečurki, koja je praktično ručak u šumi.
U društvu brže vreme prođe (Foto: privatna arhiva)
Omiljene gljive većini gljivara su „Vrganji“. Čiste ih odmah u šumi da bi narednih dana brali nove jer se one šire vegetativno, pupljenjem i fragmentacijom micelijuma.
– Kada skinemo ove spore sa korena, one se tako razmnožavaju. Ovo je jedan baš lep primerak vrganja koji može da se sprema na razne načine a može čak i za zimnicu da posluži– objašnjava Dušan Rosić.
Vrganju se najviše raduju (Foto: M. Lazić)
U šumama severozapadne Srbije, u ovom periodu ima dosta mlečnica, koje su takođe jestive.
Međutim, gljivari često kažu da su sve gljive jestive, s tom razlikom što se neke jedu više puta, a neke samo jednom, poput „Zavodnice“, pa je u okolini Šapca bio takav slučaj trovanja ovom gljivom.
– Zove me poznanica i kaže kako je nabrala punu korpu „Lisičarki“, i odmah ide da ih spremi. Međutim, ona je nabrala „Zavodnice“, a da to nije ni znala. Nije mi jasno kako je pogrešila kad se one baš razlikuju. Posle toga je završila u hitnoj. Istina, one nisu smrtno otrovne, ali ima i onih koje jesu, poput Zelene pupavke i sličnih njoj – objašnjava.
I zadovoljstvo i uživanje (Foto: privatna arhiva)
Samo vrsni poznavaoci gljiva mogu da ih razlikuju, jer boje često zavaraju. Mešaju popularne „Zeke“ sa zelenim gljivama nalik njima, a bude slučajeva da pomešaju i Vrganje sa otrovnim pečurkama.
Oni se ni zmija ne plaše (Foto: M. Lazić)
Ali, osim gljiva otrovnica, iz šume vrebaju i zmije. Međutim, gljivari se ničega ne plaše, jer je za njih to neizmerno zadovoljstvo koje nema cenu.
