Зграда Народне банке у Шапцу подигнута је 1937. године, према пројекту архитекте Богдана Несторовића. Раскрсницу у самом центру града, која пресеца пешачку трасу, обележавају Крсмановића кућа и зграда Хотела “Зелени венац” у свом традиционалном стилу, док са друге стране једна на другу гледају две финансијске установе новијег датума – зграда Народне и Комерцијалне банке. Тако најважнија и највећа раскрсница укршта и осликава различите епохе, архитектонске стилове, али сведочи и немилим историјским догађајима.
Вредан пример међуратне архитектуре (Извор: Међуопштински историјски архив)
Зграда банке из 40-тих година прошлог века украсе има само на бочним зидовима, па су је Шапчани због тога својевремено називали “ћораво ћоше”. Судбина и зла коб људска поиграли су се овим ћошетом. Слободна бела површина њене фасаде послужила је окупаторима у Другом светском рату да и визуелно озваниче своја злодела и на њој прикажу графит који погрдно говори о шабачким Јеврејима, убрзо несрећно страдалим од нацистичке руке.
Зграда која је сведочила немилим догађајима (Извор: Међуопштински историјски архив)
Баш ту, испред зграде банке, на најпрометнијем месту у граду, наочиглед свих, заједно су мучени како би признали учешће у побуни и везу са устаницима, а затим зверски погубљени многи угледни грађани, међу којима је било и шабачких Јевреја.
Забележено је да су убијања у граду почела у ноћи између 20. и 21. августа 1941. Јавно су стрељани, а затим и обешени у центру Шапца ради застрашивања грађана угледни лекари др Бора Тирић и др Алфред Бата Коен, абаџија Милутин Јовановић, житарски трговац Риста Укропина, земљорадници Милутин Петровић, Милорад Мисојчић, Никола Перић и многи други. Јевреје логораше Немци су натерали да мртва тела обесе по бандерама у центру, а сутрадан покупе и утоваре на општинска кола којима се вукло ђубре. Убијени су сахрањени у заједничкој гробници на Доњошорском гробљу.
Страдање Бате Коена и других родољуба (Извор: Међуопштински историјски архив)
Узнемирујућа фотографија са графитом на, нимало случајно изабраној згради Народне банке, који антиципира стереотип о богатим Јеврејима као тајним управитељима и изазивачима свеколике пропасти, вредан је историјски прилог документацији о страдању родољуба Бате Коена и других.
Мало је података о овом угледном шабачком доктору, дерматологу, заљубљенику у свој град и професију. Био је интелектуалац, привржен родном граду, изразити левичар. Рођен је 1899. године у шабачкој трговачкој, јеврејској породици. Након завршене гимназије у Шапцу, медицину је студирао у Лавову, а диплому нострификовао на Медицинском факултету у Београду. У току стажирања и лекарског усавршавања радио је на разним местима – праксу је почео у селу Накучани, а од 1932. радио је у Шапцу, где му је обавеза била да бесплатно прегледа болесне пацијенте.
Шабачки доктор Бата Коен 1899-1941. (Извор: www.geni.com)
Уочи Другог светског рата Коен се сакрио у вилу Мила Петровића у Врањској да би се сачувао, али неко га је издао. У град је доведен у ноћи између 20. и 21. Августа 1941. године, а заједно са доктором Бором Тирићем и другим људима из града и околине је убијен. Током дана, иако одавно издахнуо након мучења и стрељања, његово тело је висило са електричног стуба у центру града, што показује слика која се чува у градском архиву. Познато је да су остали преживели чланови његове породице страдали у гасној комори у логору у Земуну.
