Učiteljica Mirjana Živanović, između gradske i seoske škole, odabrala je selo Drenovac nedaleko od Šapca, gde je za tri godine postala omiljena i deci i roditeljima. Učionicu je oplemenila savremenim nastavnim sredstvima uz pomoć svog supruga, a decu vodi u muzej, biblioteku, na koncerte, izlete, u prirodu i gde god oni požele. Otvorila je profil na fejsbuku pod nazivom „Moji mačići“, gde objavljuje uspehe i domete svojih učenika.
Na pitanje kako ih zove učeteljica, ovi mališani uglas odgovaraju “mačići“, i to samo zato što su mali i mazni. Njihovu nemoć ali i ljubav učiteljica Mirjana Živanović oseća svakoga dana, jer im i sama isto pruža već tri godine. Pre logičnim izborom, posle dugogodišnjeg rada na mestu bibliotekara u Osnovnoj školi „Nata Jeličić“, da li će ostati u Šapcu, ili ići u seosku školu, odlučila je ipak da krene put Drenovca. Vođena sopstvenim razmišljanjem kako treba da izgleda rad sa decom, pokazala je sasvim novi pristup koji su i deca i njihovi roditelji sa oduševljenjem prihvatili. Uči ih ne samo da savladaju školske obaveze, već mnogo više od toga.
– Ja ne mislim da činim nešto posebno. Jednostavno, želja mi je da postanu funkcionalno pismeni, ali i da nauče neke druge stvari koje su važne u životu – da umeju da podele, da se druže, zajednički raduju, pomažu jedni drugima – priča učiteljica koja je za kratko vreme stekla simpatije celog sela.
Na časovima je sve zajedničko, bojice, blokovi, knjige, lopte. U školi slave rođendane na koje im učiteljica donosi tortu, a odeljenje slatkiše, tako da ne postoji mogućnost da nekom đaku ne dođu drugari na proslavu.
– Jednom je jedan dečak slavio rođendan i požalio mi se da mu drugari nisu došli. Ja sam tada oslučila da rođendane slavimo u školi i da svi jedni drugima dolaze. Zajednički organizujemo sve što je potrebno i tako proslavimo – priča.
Učionicu seoske škole opremila je savremenim sredstvima od svog novca. Sada ne televizoru gledaju svoje fotografije kada ih je vodila u muzej, pozorište, bioskop. Na fejsbuk stranici „moji mačići“ objavljuje njihove uspehe i domete. Šetnja u prirodu i igranje sa životinjama se podrazumevaju. Zbog svega toga, svi njeni mačići opisuju je isto.
– Ona je divna i mi je obožavamao. Ispunjava nam sve želje. Zahvaljujući našoj učiteljici mi svi volimo školu. Za praznike nam kupuje slatkiše i uvek stavi u neke lepe kutije. Kupuje nam sve što poželimo i čini nam sve što zamislimo – kaže Nina Burmazović.
A ona, smatra da se sve to podrazumeva, želeći deci u selu makar malo da približi uslove koje imaju gradska deca. Suprug joj bez reči pomaže da sve ideje finansira.
– On je glavni donator svega i uvek kaže da kupim sve što im treba – priča Mira.
O svom trošku organizuje prevoz dece do grada, brine i pazi na njih, njihove želje i htenja.
Za nju raspust neće biti potpuni odmor, jer već razmišlja šta sledeće da učini za svoje mališane da izrastu u što bolje i kvlitetnije ljude.