Nikola nije išao u muzičku školu, a zahvaljujući poslednjoj reči tehnologije, u sopstvenom studiju pravi muziku za filmove, video igre i televiziju. Do sada je osvojio nekoliko svetskih priznanja u oblasti muzičke produkcije, a jedan selfi promenio mu je život.
Nikoli Jeremiću(28) u osnovnoj školi nastavnik muzičkog rekao je da je apsolutni antisluhista i da nema šta da traži u muzici, pa ga te davne 2000-te nije primio u svoj hor. I zaista, Nikola do danas nije naučio da peva, preskočio je formalno muzičko obrazovanje, ali zato, rame uz rame stoji sa značajnim svetskim stvaraocima ove primenjene umetnosti.
Muziku učio sam
– Ja muziku osećam na drugačiji način, hteo sam da je učim dok se zabavljam. Akustičnu gitaru nikada nisam naučio da sviram, dok je druga stvar sa električnom. Kad smo u srednjoj školi osnovali bend išao sam na časove gitare kod Baneta Ilića iz grupe Vatrena Voda, ali ni sa njim nisam učio školski nego mi je objašnjavao zanimljivosti, što me je motivisalo da počnem da sviram klavir, bas, violončelo, perkusije. I to mi je pomoglo kasnije kada sam se ostvario kao kompozitor – priča Nikola.
Nakon završene gimnazije u Šapcu, upisuje Višu elektrotehničku školu u Beogradu, Odsek za audio i video tehnologije, a teorijsko muzičko obrazovanje nadomestio je pomoću kurseva.
– Tu sam učio tehničke stvari u vezi sa muzikom i zvukom, pre nego umetničke, naravno. Tako sam dobio zvanje muzičkog producenta i audio inženjera. Uporedo sam završio onlajn kurs iz poznavanja teorije muzike na fakultetu u Edinburgu, koji mi je bio neophodan da bih mogao da komponujem za simfonijski orkestar. A kurs za audio inženjera iz teorije muzičke produkcije završio sam na Berkliju, jednoj od najprestižnijih muzičkih insistucija u toku proputovanja po Americi – kaže audio inženjer.
Uz pomoć nekoliko klikova Nikola priča svoju priču
Na takmičenjima za dizajn zvučne slike osvajao je nagrade 5 puta za redom. Konkurencija su mu bili studenti sa najprestižnijih američkih univerziteta – Berkli, Džulijard, MIT, Bostonski i Kalifornijski Univerzitet, odakle su izašli najpoznatiji filmski režiseri. To mu je omogućilo da na konferenciji u Holivudu 2014. godine upozna krem muzičke produkcije. Jedno od tih poznanstava vrtoglavo mu je promenilo karijeru.
– Upoznao sam Stivi Vondera, Edi Kramera, koji je 60-ih godina bio muzički producent Džimija Hendriksa, Led Cepelina, Bitlsa, zatim Džefa Džozefa, producenta grupe UT i Red Hot Čili Pepers, zatim Alana Majersona, muzičkog producenta Hansa Cimera, ali najvažniji mi je susret sa Martinom Odonelom, kompozitorom za video igre Halo i Destiny. Slikali smo se u hodniku centra za konferencije, i to je bio preloman trenutak u mojoj karijeri – seća se.
Na električnoj gitari svira samo svoje pesme
Da onu našu „s kim si, takav si“ znaju i u Americi, dokaz je selfi, koji je mladom producentu otvorio vrata uspeha.
– Zbog te fotografije pojedini kompozitori počeli su da mi šalju poruke iz Amerike. Majkl Salvatore, audio direktor čuvenog studija Bandži za pravljenje video igara, zapratio me je na Fejsbuku, video da sam dobio nagradu, i zamolio da mu pošaljem ranije radove, što se njemu jako svidelo i odlučio je da me angažuje za nastavak Destiny, jedne od najigranijih multiplejer igara. U međuvremenu sam dogovorio još nekoliko poslova i tako je sve krenulo – kaže Nikola, koji je sada autor muzike za nekoliko popularnih igrica – Destiny, Vicar wild hunt, Warhammer, i drugih.
I sam veliki ljubitelj igara
Do ovog velikog projekta većinom je radio muziku za filmove – dugometražni filmovi Mamula, Amanet i Procep, zatim kratki film Tata, za koji je dobio nagradu za najbolju muziku na njujorškom festivalu kratkog igranog filma. Ipak, najveći izazov, ali i najveća zarada jeste u pravljenju muzike za video igre.
– Industrija video igara najprofitabilnija je grana industrije zabave, a tehnologija je toliko napredovala da je na kompjuteru moguće komponovati prilično realističnu orkestralnu muziku uz pomoć nekoliko programa i softvera – objašnjava ovaj mladić.
Deo opreme koju koristi
Nikolin zadatak jeste da ispriča ono što nije dovoljno očigledno na slici, a prevođenje klasične muzike na jezik video igre i filma postiže sa samo nekoliko klikova.
– Zahvaljujući primenjenoj muzici za medije klasična muzika i simfonijski orkestri opstaju. Deca pamte melodije iz video igara pre nego da im neko sa namerom pusti. Da nije bilo Vagnera, Dvoržaka, Čajkovskog i Korsakova danas ne bismo imali važna imena muzičke filsmke produkcije. Ratovi zvezda, Avendžersi, ne mogu se zamisliti bez Vagnerovih opera. Kad se to poveže, vi ste slušalac klasične muzike – poručuje.
Granice nisu prepreka za njega
Iz Šapca je otišao, ali iz Srbije ne namerava jer je stručnjak u poslu koji ga ispunjava.
– Volim ovaj posao jer mi omogućuje kreativnost. Nemam radno vreme i mogu, ako mi dođe da se u pola noći probudim, počnem da radim. Ako mi naiđe inspiracija u gradu, recimo, otpevušim melodiju, snimim je, pa kad dođem kući nastavim da komponujem – kaže Nikola, koji iz svoje radne sobe u Beogradu komunicira sa najpoznatijim svetskim studijima.
