Да се национални идентитет једног народа добрим делом мери и по начину сећања на пале хероје и догађаје важне за историјско наслеђе показује Општина Осечина са чак 34 споменика културе, спомен-комплекса и обележја.
Духовна традиција, опстанак под Турцима, Први српски устанак, балкански и светски, али и ратови деведесетих и НАТО бомбардовање читају се са живописних грађевина, камених и мермерних плоча. Поред 4 споменика културе – цркве у Осечини, Пецкој и Скадру и окућнице Тешмана Солдатовића у Баставу, значајни симболи Осечине из новијег градитељског доба су и споменик браћи Недић, спомен-комплекс подигнут у име Боја на Братачићу, спомен-костурница у близини цркве, страдалим ратницима Великог рата, спомен-комплекс Миленку Павловићу у Горњем Црниљеву.
Свако ко пожели да сазна о прошлим збивањима, пратећи назначене локалитете, видеће и чуће комплетну ратно-ослободилачку причу Осечине и њених околних насеља. Да би та прича била потпуна, током обележавања стогодишњице од Првог светског рата у ком је овај крај дао много хероја и жртава, родила се иницијатива за обележавањем додатна 22 историјски значајна места.
– Тада су Општина Осечина, Одељење Народнoг музеја Ваљево у Осечини, уз велику помоћ др Светислава Станојевића Шоле, покренули заједничку акцију постављања спомен-обележја у виду крајпуташа или спомен-табли на територији Општине Осечина, који су у том тренутку, 2014. године, значајни посебно због помена на Први светски рат, али наравно и за период од праисторије до последњих ратова деведесетих година – објашњава Светозар Гачић, председник Скупштине Општине Осечина, дипломирани историчар и један од носилаца ове иницијативе.
У периоду од 2015. до 2018. године ова намера спроведена је у дело. Тиме су, као залог за будућност, утврђени темељи херојских вредности овог краја.
– То је за нас јако битно јер смо на тај начин утемељили културу, традицију и историју овог краја, који је посебно познат по херојима из прошлости. Ми се данас морамо трудити да очувамо дух наших предака. Одувек је била парола За крст часни и слободу златну. Код нас влада патриотски дух и увек нам је важно кад се на било који начин обележава наша славна прошлост – истиче Гачић.
Новопостављена спомен-обележја замишљена су као допуна већ постојећим, како би се битна места и догађаји сачували од заборава у времену које долази. Ова обележја подељена су у три групе: спомен-плоче које обележавају значајне објекте у Осечини, помен-обележја посвећена Првом српском устанку и помен обележја посвећена догађајима из Првог светског рата.
– Једна од најзначајнијих је спомен-плоча Осечанској војној болници Дунавске дивизије II позива на згради старе школе, где се болница и налазила током 1914. и 1915. године. Из доступних извора види се да је смртност њених пацијената од борби на фронту, пегавог тифуса и других болести била велика и да су поред бораца те јединице у њој спаса тражили и припадници других јединица, нарочито комбинованих крушевачких трупа, па и цивилна лица из Осечине и околине. Та зграда данас припада Образовно-васпитном центру у Осечини – прича Саша Перић, кустос музејског одељења у Осечини.
Ту је и спомен-плоча посвећена Официрској школи ЈВуО – Југословенској војсци у Отаџбини – Равногорски покрет Драгољуба Михаиловића, у Пецкој, која је радила у периоду од 1941. до 1944. године.
Интересантна је и судбина зграде прве Здравствене задруге у Осечини.
– О њој говори спомен-плоча на згради данашње Поште, која је изграђена на месту некадашње зграде Здравствене задруге. Она је основана између два светска рата захваљујући краљици Марији Карађорђевић, која је својим средствима омогућила да ова установа добије своју зграду, опремљену потребним медицинским средствима, и коју је посећивао лекар. Ипак, она је радила са прекидима – напомиње историчар.
Када су у питању помен обележја посвећена Првом српском устанку, ту су:
- помен обележје српска караула 1804. у селу Лопатањ;
- помен обележје српски шарампов (шанац) у селу Осечина, заселак Ранковићи;
- помен обележје српски шанац у селу Скадар, превој Прослоп, помен обележје српски шанац у селу Осечина, заселак Думановићи;
- помен обележје српски шанац у селу Остружањ;
- помен обележје устаничкој ливници у селу Драгодол, планински врх Тисовик.
Највећи је број помен-обележја посвећених догађајима из Првог светског рата:
- помен обележје на Рожњу, највишем врху Соколске планине, као успомена на борбе вођене на овом планинском врху током 1914;
- крајпуташ посвећен Старој џади, у Осечини, код реке Остружањке, у знак сећања на трасу пута којим се српска војска кретала у припреми Дринске битке 1914, али и у повлачењу заједно са српским народом 1915;
- помен обележје на Баставској бобији у селу Бастав, где је извршен пробој у Дринској бици 1914;
- помен обележје у Белотићу , које такође обележава пробој фронта у Дринској бици и са претходним помен обележјем чини целину, односно обележава линију фронта;
- помен обележје код Тојине колибе, на брду Влашић , која ја штитила Мачву и Подгорину, где су се наслањале све српске армије 1914;
- помен обележје на брду Јелина бреза, на раскршћу путева између Драгијевице, Врагочанице, Лопатња и Каменице, као обележје последње борбе пред пад Ваљева 1914-1915;
- помен обележје ратнику Сретену Петровићу из Осечине, носиоцу албанске споменице (налази се код Галерије Народне библиотеке Осечина, улица Браће Недић);
- помен обележје у селу Коњуша, на месту где се некада налазио манастир Мркодол
- помен обележје борцима ЈВуО у Осечини (Карађорђева улица, правац ка Лозници);
- помен обележје боју на Братачићу 1806. године у селу Братачић;
- помен обележје старом манастиру у селу Плужац;
- помен обележје посвећено праисторијском локалитету „Панађуриште“ у селу Комирић;
- помен обележје на месту где се налазило средњовековно насеље у селу Горње Црниљево.
И традиција, као и све потрошне ствари, мора се неговати и чувати за будућа поколења, али и све оне који желе да сазнају херојску причу на коју су Подгоричани поносни.
– Настојимо да простор око њих буде уредан. Нека су помен-обележја теже доступна, на местима која нису близу путева, теже су приступачна па је мало теже то постићи. Али трудимо се да их одржавамо у смислу да буде покошено, уређено. Неке су временске неприлике оштетиле, и то ће све бити санирано – најављују из Одељења Музеја.
Овакав приступ историји прилика је за обновљено сећање мештана, а куриозитет за госте.
– Мештани реагују веома позитивно. Многи нису чак ни знали да су се на простору на ком живе дешавали сви ови догађаји. Ово је одлична прилика да се више информишу о томе. Такође и за људе са стране. Значајно је да се сви подсете да се не би десило да буде заборављено – поручује Перић.
И сигурно неће, док су поменута знамења на свом месту.
Из серијала НАСЛЕЂЕ ПОДГОРИНЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Осечина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
