Дистрикт
Друштво Занимљивости

ТРЧАО 24 САТА НЕПРЕКИДНО ЗА ДЕЦУ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА

Шапчанин Петар Курдулић трчао је пуна 24 сата да би помогао деци са сметњама у развоју и инвалидитетом у Основној школи „Свети Сава“ из Шапца. Захваљујући хуманом гесту и солидарним људима, на рачун школe биће уплаћено 40.000 динара. Петар је овим гестом на списак хуманих дела додао још једно, а на листу маратона успешно завршен 58.

Освојено друго место за пређена 182,24 километра (Фото: приватна архива)

Четири и по маратона или 182,24 километра за 24 сата непрекидног трчања. Али, није трчао да докаже себи да то може већ да помогне онима којима смо сви потребни, а то су деца са сметњама у развоју и инвалидитетом.

– Пошто моја супруга ради у Основној школи „Свети Сава“, на неки начин сам суочен са проблемима те деце. Помислио сам – ово би био један вид помоћи који бих могао да пружим у оквиру својих могућности – прича Курдулић.

Петров 58. маратон (Фото: приватна архива)

Његове могућности биле су да трчи ултрамаратон 24 сата. Скромно је одредио да један његов километар вреди десет динара.

– То је изазвало позитивну реакцију код људи, почели су да уплаћују средства и после две-три недеље, колико је трајала акција, прикупили смо одређену новчану суму и то ће бити уплаћено основној школи – објашњава маратонац.

Трчи и помаже онима којима је помоћ потребна (Фото: Дистрикт)

Није преценио своје могућности, али ни потценио моћ хуманих. На њему је, каже, била највећа одговорност да следећи свој циљ издржи до краја. Колико је његова жеља била јака, потврдило је и друго место ком се није надао.

– Кренули смо у суботу 24. у подне и у недељу 25. смо завршили. Трчи се један круг који се понавља стално, обезбеђено је окрепљење, медицинска помоћ, постоји могућност и да се одмориш ако треба, можда и да се одспава. Ја нисам правио паузе, осим континуираног узимања течности и хране и све време сам био на ногама – каже он.

Циљ му је број 100 (Фото: приватна архива)

А на ногама је увек када затреба. Трчао је за особе са дијабетесом, прикупљао новац за збрињавање оболелих од рака, за малишане из Дечјег села. Није бирао време ни место, нити избегавао кишу, снег и сунце, само да учини оно што му је у срцу – помогне другима остварујући и свој сан да постане члан неформалне групе „КЛУБ СТО МАРАТОНА”. За сада јер стигао до 58.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима