Sveti Nikola Čudotvorac, jedan je od najvećih vizantijskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Svoj duhovni život započeo je u manastiru Novi Sion kod svog strica, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju među ljude.
U Patari, u Antalijskoj regiji, Nikola Čudotvorac je rođen oko 280. godine kao jedinac. Po predanju, duhovni život je počeo u manastiru Novi Sion kod strica Nikolaja episkopa patarskog, tu se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu.
Sveti Nikola, zaštitnik putnika, moreplovaca, ribara i splavara
Hrišćani veruju da je sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju, ali čuda je činio i tokom života.
U Patari je živeo ugledan i imućan čovek, sa tri veoma lepe kćeri. Njega zadesi nevolja da izgubi sve svoje bogatstvo i naglo osiromaši. U očajanju i bedi, nemajući šta da jede ni šta da odene, čovek odluči da svoju kuću pretvori u bludilište, a svoje kćeri u bludnice. Čuvši za krajnju bedu tog čoveka i njegovu zlu nameru, sveti Nikola reši da mu pomogne. Poštujući reči jevanđeoske da milostinju ne treba činiti pred ljudima koliko zbog reklame, toliko i radi želje da ne postidi čoveka koji iz velikog bogatstva zapade u bedu, sveti Nikola odluči da mu tajno pruži pomoć. Jedne noći uze sveti Nikola veliku kesu zlata i neprimetno je ubaci kroz prozorčić u kuću nesrećnog oca. Našavši sutradan kesu sa zlatnicima, presrećan i zadivljen, a ne mogavši da objasni otkuda ona tu, čovek ovo neočekivano dobročinstvo pripisa Božjem proviđenju. Hvaleći Gospoda, on odluči da sve zlato koje je dobio da u miraz svojoj najstarijoj kćeri. Uskoro se ona srećno udade, a sveti Nikola, čuvši da je ubogi čovek postupio po njegovoj želji i zakonitim brakom sačuvao kćer od greha, odluči da istu milost učini i drugoj kćeri. I ne prođe mnogo vremena, a otac na isti način udade i drugu kćer. Uzdajući se u Boga i u čvrstoj nadi da će on zbrinuti i treću kćer, čovek reši da sazna koga to tajnog dobrotvora Bog šalje sa zlatom. Jedne noći, bdeći kraj prozorčića, čovek začu zveket ubačenog novca i potrčavši za nepoznatim, prepoznade u njemu svima znanog svetitelja i izbavitelja. Presrećni otac pade k njegovim nogama, poče ih celivati i kazivati reči hvale, ali sveti Nikola ga podiže sa zemlje i zakle da, dok je živ, nikome ne kaže šta je s njim bilo.
Najčešća srpska slava
Nikola je prisustvovao je Prvom vaseljenskom koncilu 325, a tokom godina su se njegova čuda u spasavanju dece I radu za siromašne širile po svetu. Postao je poznat kao zaštitnik dece, moreplovaca i kao darodavac naročito mališanima. Umro je 6. decembra 343. godine. Nikola je bio voljeni svetac sve do 1500-ih i Reformacije koja je iznedrila protestantizam, religiozni pokret koji je odustao od svetkovanja svetaca. Kasnije je u skladu sa tradicijom zapadnih naroda ponovo stekao popularnost kao Deda Mraz, figura koja prati novorođenog Isusa i deli darove deci, ali ne 6. decembra već na Božić. U pravoslavlju je Nikola Čudotvorac ostao mnogohvaljeni svetac. Iz Vizantije su tradicija i priče o Svetom Nikoli došli do gradova Rusije, u kojoj je postao najslavljeniji svetac, zaštitnik slabih pred jakima, potlačenih od opresora, siromašnih u odnosu na bogate, prvak obespravljenih. U Srbiji je Sveti Nikola najčešća slava i 19. decembra pola nacije su domaćini, a druga polovina im dolazi u goste. Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima. Posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, te je Sveti Nikola hramovna i manastirska slava SPC. Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i danas u celom hrišćanskom svetu.
