Vesna Lazić iz Šapca lubenice, kruške, jabuke i drugo voće i povrće pretvara u umetnička dela. Manje od šest godina Vesni, grafičkom tehničaru po struci, trebalo je da se upusti u voćne čarolije, a one danas sve ostavljaju bez daha.
Vesnine voćne čarolije (Foto: J. Gubelić)
Ovu veštinu savladala je sasvim slučajno. Sebe ne smatra umetnicom, iako su njena dela prava umetnost.
– Nekad dobijem ideju gledajući neke fotografije na društvenim mrežama, nekad jednostavno posmatram voćku i dobijem ideju. Jednostavno, igram se – priča Vesna kroz smeh.
Sve što je potrebno nalazi se u blizini – voće na pijaci, čačaklice i roštiljski štapići u prodavnici. Ostalo osmisli ona.
Mašta i voće Vesni su dovoljni za savršenu dekoraciju (Foto: J. Gubelić)
To voće u Vesninim rukama pretvara se u najlepše labudove, bukete cveća, ptice, ježeve, životinje i biljke kakve samo ona može da izmašta. Njena dela su ukusna, ali i ugodna za oko.
– Ja se zaista igram, iako se svi moji prijatelji pitaju kako imam strpljenja za to. Mogu vam reći da me to i smiruje. Ja se jednostavno isključim i počnem da seckam. Posle toga sve to slažem na čačkalice, pravim oblike i sklapam željene figure. To je meni uživanje pravo – priča ova svestrana žena.
Labud je najlepši, ali najzahtevniji (Foto: J. Gubelić)
Tu igru započela je sa svojom decom da bi ih ubedila da jedu voće umesto slatkiša, a onda su stigle prve porudžbine prijatelja da i za njih pravi mala voćna čuda. Danas jestive bukete poklanja svojim prijateljima za rođendane, a za slave nosi torte iz kojih se pojede voće, a fil ostane netaknut.
Od voća može da napravi sve što zamisli (Foto: J. Gubelić)
Dok na čačkalice niže grožđe od kog će uz pomoć kruške nastati jež, razmišlja kako da napravi buket ruža od prvih jagoda, ili labuda koga svi obožavaju, a koji je najzahtevniji.
– Ja mislim da sam ovog malog labudića pravila oko četiri sata i više. Onog velikog, koji mi je zadao najviše muke, pravila sam od četiri sata popodne pa do jedan, pola dva u noć. Provedem nekoliko sati praveći konstrukciju na koju ću da ređam voće, a onda počinjem da slažem i kombinujem boje – objašnjava, sretna što radi ono što voli.
Voćni stolovi pored kojih se svi slikaju (Foto: J. Gubelić)
Kada dođe umorna iz šabačke galerije Kulturnog centra, gde radi već tri decenije, uzima voće i pravi voćne instalacije koje sve ostavljaju bez daha. Pojedine figure izradi za deset ili 15 minuta, a neke za tri do četiri sata. Za ovu vrstu posla potrebno je i strpljenja, a ne samo vreme.
– Voće mora dobro da se opera, a moram da vodim računa i o tome da ne oksidira na vazduhu. Često moram i da premažem limunskom kiselinom da bi zadržalo svežinu i boju. Sledeći korak je bockanje. To se radi ručno. Pokušala sam sa rukavicama, ali se one uglavnom probuše od čačkalica, pa kiselina prođe i stigne do ruku. Shvatila sam da mi je lakše bez rukavica, ali zato ruke i nokti trpe – priča ova majstorica savršenih voćnih stolova.
Sve radi ručno (Foto: J. Gubelić)
Na voćnim stolovima koje Vesna pravi sve je jestivo, bez obzira da li je telo labuda, koje je najčešće od lubenice, ili kljun napravljen od crvene paprike.
