Pristup planu podzemnog kompleksa koji je nosio šifrovano ime “Kamena devojka” u Malom Zvorniku imalo je svega petoro ljudi u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Danas ovaj podzemni grad, izgrađen po nalogu kralja Aleksandra I Karađorđevića, godišnje poseti četiri hiljade turista. Ovaj tajni grad, za koji se do pre nekoliko godina malo toga znalo, zidan je u periodu od 1932. do 1934. godine, sa namerom da bude kraljevo tajno ratno komandno mesto.
Nepregledni ulaz u steni ni nenagoveštava da se u njenoj utrobi krije pravi podzemni grad. Hodnikom dugim kilometer i po, sa leve i desne strane raspoređeno je 75 prostorija u kojima je, u slučaju rata, trebalo da boravi državni i vojni vrh Kraljevine Jugoslavije. Okrečene i izmalterisane prostorije i danas deluju misteriozno. Lavirint u kom bi se neznanac olako mogao izgubiti, obasjavaju sijalice, ali nedovoljno da bi se čovek smeo usuditi da sam istražuje.
Dvanaest izlaza sa teškim metalnim vratima ne ohrabruju ovaj pohod, jer su svi izlazi pod katancem. Levo i desno su sobe, sale, kabinet, konjušnice, kapela, sala za hitne sednice I sve što potrebno hiljadama ljudi koji se nađu ispod stene.
“Ovde je održana, u noći devetog na deseti april 1941. godine poslednja sednica Vlade Kraljevine Jugoslavije kojom je predsedavao đeneral Dušan Simović. Bili su tu i NJegovo visočanstvo Kralj Petar II Karađorđević i Vlatko Maček koji je došao iz Hrvatske da se ovde zajedno dogovore o zajedničkom nastupu za odbranu Kraljevine Jugoslavije”, priča Vojislav Stamenković.
Temperatura je stalno ista, između 14 i 16 stepeni. Slepi miševi su domaćini, a hodnicima odzvanjaju kapljice koje padaju sa plafona. Pet hiljada kvadratnih metara, namenjenih je za smeštaj tri do pet hiljada ljudi, poseduje ventilacioni sistem, sistem za vodosnabdevanje, skladište za municiju, bunar i kapelu, u kojoj je bogosluženje obavljao protojerej iz Belorusije, koji je u Srbiju prebegao nakon Oktobarske revolucije.
Tu je i kraljev apratman, iz kog je kao i iz celog podzemnog grada, sve pokradeno, pa su danas samo goli zidovi. Ipak, svaka prostorija čuva autentičnu tajnu.
“Ovaj grad je samo jednom korišćen, od 09. do 12. aprila 1941. godine, kada je svoje poslednje dane u Srbiji ovde proveo Kralj Petar II Karađorđević, odakle je preko gvozdenog mosta koji ponovo nosi naziv njegovog oca Aleksandra I Karađorđevića, krenuo preko Vlasenice, Han pijeska do Nikšića, odakle je otišao u izbeglištvo iz koga se nikada više nije vratio”, objašnjava Stamenković.
Tajni grad su pravili zatvorenici iz svih delova kraljevine Jugoslavije, dovođeni su noću, odrađivali su svoju smenu od deset do petnaest dana i vraćani noću, tako da nikada nisu saznali ni gde su bili ni šta su radili. Međutim, grad nije završen. Vide se i tragovi kopača koju su se nadali da je kralj pre odlaska u izbeglištvo ovde zakopao blago.
Na kraju građevine nalazi se i bunar koji je trebalo da snabdeva posadu vodom za piće. Voda je i danas u kamenu hladna i bistra i ispravna za piće, uprkos tome što se skoro i ne koristi.
Opština Zvornik, uvidevši potencijal lokaliteta, uradila je osvetljenje i objekat 2011. godine otvorila za posetioce. Ulaganje će biti nastavljeno i dalje kako bi “Kamena devojka” sa zauvek skinutom šifrom tajnosti, postala još atraktivnija turistička destinacija.