Reka Drina, osim što osvaja svojom lepotom, ima neslućene mogućnosti. Ona može da bude izvor energije, hrane i vode. Zahvaljujući pionirskim pokušajima, od potpuno neinteresantne destinacije, opština Ljubovija prošle godine ostvarila je 11 hiljada noćenja. Tome su doprineli vaučeri, ali i sve ono što ovaj kraj poseduje.
U davnoj prošlosti bila je granica između Zapadnog i Istočnog rimskog carstva. U nešto bližoj, prostor gde su se u Prvom svetskom ratu vodile bitke između Srbije i Austrougarske. Danas je linija razdvajanja Srbije i Bosne i Hercegovine.
Reka Drina je raj nedirnute prirode, planinskih vrhova i bujnih šuma i smatraju je jednom od najlepših i najčistijih rečnih tokova Evrope. Smaragdno zelena, ni nalik bilo kojoj drugoj reci, Drina nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Huči i danju i noću i razoružava sve one koji imaju šansu da osete njene čari.
“Kad plovite ovom rekom, kad udišete ovaj vazduh, kad vidite ovaj krajolik, znate da ste počastvovani i svesni da vam je Bog dao ono što drugima nije”, kaže Nikola Knežević.
Upravo to je osetio holivudski glumac Robert De Niro, pa je po njoj dao ime svojoj ćerki. Iako nikada više detalja nije objavljeno, pretpostavlja se da je za to “krivo“ Andrićevo remek delo “Na Drini ćuprija“. Drugi izvori tvrde da je putujući krajem šezdesetih autostopom kroz Srbiju, De Nira put naveo baš na Drinu, u Gornju Koviljaču, gde je na obali reke prenoćio. Opčinjen lepotom Drine, koja je na njega ostavila nezaboravan utisak, kasnije je svojoj kćerki dao ime Drina.
Nama je trebalo mnogo duže da je otkrijemo. U opštini Ljubovija vekovima pleni u dužini od 40 kilometara, ali tek poslednjih godina, postala je turisički primamljiva.
“Mi smo 2017. godine zabeležili 11.000 noćenja sa 500 kreveta i poslednjih godina uvek se traži krevet više”, kaže Slađana Grujičić, direktorka TO “Ljubovija”.
Ovaj kraj obiluje onim za čim će, prema proceni stručnjaka, svet voditi bitku – a to su, pored energije, voda i hrana. Drina time obiluje, a riblji fond ovde dovodi ribolovce sa svih strana. Pored postojeće, pokrenuta je inicijativa da se uradi desetak malih hidrocentrala od kojih će imati koristi država, meštani i opština. I ekonomija i lepota, sve je to stalo u Drinu, krivudavu i nestašnu. Reku koju su mnogi krotili, ali bez uspeha.
Zelenika, kako su je zvali zbog nestvarne smaragdne boje, osvaja iznova i iznova. Ponekad postaje plavičasta kao more, pa i kristalno prozirna zimi. Sasvim nalik Drinosu, mitološkom paganskom božanstvu kome su prinosili i ljudske žrtve, po kom je i dobila ime. Ona je biser među rekama.
Nemirna i brza ume da opčini lepotom. Ponekad toliko nemilosrdna da plodne oranice prebacuje sa jedne na drugu stranu. Kada se naljuti, mrzovoljna, menja svoj tok, na uštb zemlje. Iznenađuje kako lepotom tako i svojom ćudi. I danas je divlja i neizvesna i takva teče baš kao i život.