Кристина Савић (32) из Дуваништа код Шапца, припрема се за одлазак у Украјину, како би путем подухвата сурогат материнства постала мајка. Ова млада жена рођена је без материце и сурогат јој је једини начин да добије бебу. Она и њен супруг Небојша прикупљају папире за кредит, јер цео процес кошта 38 хиљада евра.
Спремни за последњи корак (Фото: Дистрикт)
У рукама само фотографије бебе, а наручје празно. У очима последња нада да ће, и поред тога што је рођена без материце, ипак постати мајка.
– Не може то тек тако да се заврши. И ми смо људска бића. И ми смо мајке, иако смо без деце – прича Кристина, убеђујући себе и друге да за њу и жене сличне њој постоји нада и правда.
А пут до деце за Кристину, која је са 17 година спознала да није као друге жене јер је рођена без материце, тежак је и претежак. Када су лекари открили да је рођена без материце, она није ни схватала о чему се ради.
– Ја сам само чула тату да виче: „То је немогуће, то је немогуће!“ Нисам уопште разумела шта му доктор говори – прича Кристина, која се тада први пут запитала шта је сврха њеног живота, ако неће моћи да има децу.
Ускраћена за оно о чему је сањала, страховала је како ће је разумети средина, младићи, нова породица.
– Најтеже ми је било увече када останем сама. Тада сам размишљала о свему. Када је почео да ми се јавља матерински инстикт, сазнање да никада нећу бити мајка, чинило је да ми сваким даном буде теже. Плашила сам се да ли ћу се икада удати, како ће ме прихватити муж и његова фамилија – прича кроз сузе.
Међутим, њен супруг Небојша је све разумео, а заједно су одлучили да се боре.
Тешко сазнање није је поразило (Фото: Дистрикт)
Од две могућности, трансплантације и сурогат материнства, одлучила се за другу, и тако су стигли до Украјине, где се овај процес ради. Када се прикупи сва потребна документација и одабере сурогат мајка која испуњава захтеве клинике, процедура је релативно једноставна. Родитељи, у присуству координаторке, могу да контактирају са мајком која носи њихово биолошко дете. Након порођаја, уколико желе, могу да остану у контакту, а законом су заштићена права свих учесника у процесу.
– Од пет жена које су нам послали, мејлом смо изабрали једну. Она се зове Марија и има кћеркицу, јер је један од услова за овај процес да жена има своју биолошку децу. Она је баш имала мило лице. Мени је изгледала као да је свесна шта чини за другог. Осим тога, упознали смо још четири жене које су трудне и ускоро ће родити децу женама које не могу из неког разлога да постану мајке – прича Кристина своје искуство из Украјине.
Заједничка борба (Фото: Дистрикт)
Она напомиње да је већ контактирала са женом из Хрватске, која је на овај начин добила дете, и известила се о свим условима стицања потомства овим путем. Верује да ће се изменом законске регулативе омогућити овај процес и у Србији, јер је много парова којима је сурогат једина могућност да постану родитељи.
А то је и Кристинина и Небојшина шанса, за коју се боре већ 10 година. Током боравка на клиници у овој земљи, прошла је кроз део процеса биомедицински потпомогнуте оплодње, како би добила јајну ћелију, али нису успели у том покушају. Сада су поново на корак до циља, јер у Србији имају замрзнуте ембрионе, које ће друга жена носити и родити њихово биолошко дете.
– Не могу да кажем да осећам да ми је та жена као сестра, али већ се видела блискост. Ја сам је питала због чега то ради, она ми је рекла да жели неког да усрећи, јер када она види да је неко срећан, онда верује да ће то и њој донети много тога доброг – прича.
За родитељство им недостаје 38.000 евра (Фото: Дистрикт)
За ту срећу Кристини и Небојши потребно је 38 хиљада евра, а они имају само радничке плате. Зато се спремају да подигну кредит.
– Ми смо уз помоћ фамилије и пријатеља скупили нешто новца, али смо део потрошили током одласка у Украјину. Сада нам је потребно 38 хиљада евра и решени смо да подигнемо кредит. Ми једноставно немамо другог избора, а при том обоје примамо радничке плате. Штета је што у нашој земљи није могуће сурогат материнство, јер то би помогло многим женама, којима је одстрањена материца или репродуктивни органи, а таквих је много – закључује ова храбра жена.
