СТАРИ ШАБАЧКИ МОСТ — СИМБОЛ ПОВЕЗАНОСТИ И СТРАДАЊА

Пре једног века Шапчани су га жељно ишчекивали, а његово отварање 1934. године у аналима града на Сави остаће упамћено по доласку краља Александра Карађорђевића у овај крај. Метална конструкција за железнички мост стигла је из Немачке, а немачки војници, само деценију касније, срушиће једну његову половину. Симбол јачања веза и економског опоравка након Великог рата, на крају следећег рата постаће симбол страдања грађана од стране ослободилаца.

У деценијама после ових немилих догађаја Стари шабачки мост биће све мање важан инфраструктурни објекат, али препознатљив мотив Шапца, урастао у сећање генерација које су младост, а по навици и пензионерске дане проводили у близини његових стубова и металних лукова.

Минијатурни воз, пароброд и понтонски мост
Повезивање железничког крака Рума – Кленак 1901. године значило је скромни зачетак саобраћајних веза у Подринском округу. Деценију касније започета је изградња железничке станице у Шапцу и пуштена у саобраћај узана пруга на релацији Шабац— Бања Ковиљача. Мали воз истовремено је превозио стоку и путнике и кретао се брзином од 20 километара на сат. Путеви који су повезивали Шабац и околину били су неприступачни,  али ће изградња железничке мреже сачекати опоравак од ратног пустошења.

Редовна линија на прузи Шабац – Бања Ковиљача у оба правца уведена је 1920. године. За потребе све већег протока робе након отварања граница, од 1922, у топлијој половини године постављан је понтонски мост преко Саве: „До тада транспорт робе и превоз путника на релацији Шабац – Кленак, одакле води пруга до Руме, обављан је дереглијама и чамцима. У јесен 1919. прекинут је и овај саобраћај на Сави да би први пут после рата (11. децембра 1919.) била успостављена паробродска веза између Шапца и Кленка“, наводи се у четвртој књизи хронике „Шабац у прошлости“.

Мост преко Саве неопходан
Захтев за подизање моста поднело је Шабачко трговачко удружење 1919. године, а гвоздена конструкција, тешка 6.100 тона, допремљена је из Немачке.
– Министарство грађевине, на рачун репарације на прузи, наручило је металну конструкцију за мост од немачких фирми, које су израдиле и планове, а допремање конструкције из Немачке почело је почетком августа 1922. године – каже историчар Бранислав Станковић.

У Шабачком гласнику из јуна 1931. године објашњене су прилике у вези са отварањем моста: „Вредни и агилни предузимач нашега моста г. Милоје Босиљчић, иако му је рок 1. мај 1932. год. за довршење радова за колски и пешачки саобраћај нашега моста, ипак је толико напредан, да је мост сав бетониран, те се преко њега може са колима још сад прелазити“, пише. Асфалт и шине за железницу, осветљење, осигурање насипа и поправка пута од „општинске кафане“ до моста, очекивани су у најскорије време. Грађани су били узбуђени у вези са овим догађајима и много се очекивало од успостављања саобраћаја преко реке, најављеног за 1. октобар 1931. године, што видимо и по садржајима у новинама: „Ова свечаност мора бити велика, видна, јер ово није мала културна добит за нашу Отаџбину, она је велика, неоцењиве вредности и на њој мора узети учешћа цела Отаџбина“, писало је тада у Гласнику.

Новине такође пишу да је 20. јуна те године преко моста прешао први ауто банкарског чиновника Илије Поповића, а предузимач, инжењер, уредник Шабачког гласника Милановић и фотограф Илија Живојиновић забележили су овај догађај снимком са моста.

Упркос спремној конструкцији, градња моста се одужила из финансијских разлога, па је завршен и пуштен у друмски саобраћај тек 15. јула 1932. Распон моста био је 680 метара, а коштао је, заједно са краком до Кленка дужине 4 километра, преко 90 милиона динара.
– Мост је оспособљен за железнички саобраћај и освећен 31. маја 1934. Три дана касније преко њега прешао је шетни воз, затим и дворски, којим је допутовао краљ Александар са пратњом. Тада је отворен и редовни саобраћај на прузи Рума – Шабац – прича историчар.

Краљ отвара мост
Подизање моста имало је огроман значај за економски развитак Шапца и суседних области, о чему сведочи и свечаност отварања. Долазак краља 3. јуна 1934. године најављиван је у свим гласилима. Планирано је да са свитом дворским возом на станицу у Шапцу приспе у 9:30 часова тог дана. Донета је чак и одлука о повластицама – сви учесници свечаности имају попуст 50% на железницу и пароброд.

У обраћању Шапчанима краљ је новоизграђени мост назвао симболом јединства у великој и многољудној државној заједници: „У слободи и миру она(држава) врши своју мисију скромно и поступно доспевајући на све стране са својим сталним старањем и својим непрекидним напорима. Томе је сведок и овај железнички мост, данас отворени, који ће још ближе везивати уједињени Срем и Подриње, већ и пре уједињења душом уједињене“, наводи се у Гласнику.

У величању овог датума на поетски начин дочаран је и сам доживљај моста у овој свечаности. „И мост код Шапца скоро подигнут, узвишено нагнут над шумећим валима реке Саве, загрливши чврсто оба тла српске земље, југословенске земље од извора до утока њеног, задрхта од радости, која му пројури кроз гвоздене делове његове и из титраја њихових заструја зрак и проструја горе-доле, и споји се са шумом разливајућих се валова у један дрхтај, у један глас: „Прошао ме је наш Краљ“, писао је Гласник.

Други светски рат
Важну улогу мост је имао у Другом светском рату, природно, јер је представљао улаз и излаз из града. У априлу 1941. године, усред повлачења српских јединица према Лозници, одређене српске јединице имале су задатак да бране мост и улазак непријатељске војске у град, али су 13. априла немачки тенкови незадрживо улазили, а мост је незнатно оштећен.

Пред крај рата, Немци су се повукли без борбе из Шапца 23. октобра 1944. године. Прота Григорије Бабовић у свом дневнику записао је да су тога дана у 13 часова немачки војници напустили град, срушивши за собом мост на Сави.

Сат, два потом из правца Мачве ушли су партизани, око којих су почели да се окупљају грађани. Четири дана касније, 27. октобра, на Свету Петку, на срушеном мосту почела су прва комунистичка стрељања.
– Кад су се повлачили Немци су минирали мост. По фарби се то види и данас, отприлике од средине мост је пао. Међутим, поред тога што је мост пао, упамћен је и по злу за наше грађане. Од јесени 1944. године до пролећа 1945. на том мосту су ликвидирани грађани Шапца од стране новоуспостављене комунистичке власти  – каже Бранислав Станковић.

Стари мост постао је место злочина, а Сава заједничка гробница за више до 2.000 људи које је партизанска власт прогласила издајницима и народним непријатељима.
– Након двехиљадитих основано је Удружење грађана „Мост“, са покушајем да се дође до података везаних за ликвидације, које су почеле на Свету Петку 27. октобра 1944, а у знак сећања на жртве, подигнута је црква недалеко од моста, симболично везана за мост и догађаје на њему – објашњава историчар.

После ових догађаја мост је обновљен, и све до изградње новог друмског моста био је главна друмска и железничка веза Шапца са осталим деловима тадашње државе. Са њега су 1986. године уклоњене бетонске плоче, које су формирале друмску саобраћајницу, и тако је остао искључио у функцији железничког саобраћаја.

Иако је тада, из безбедносних разлога прелазак преко моста забрањен чак и пешацима, овде Шапчани неретко долазе због разних физичких активности и у потрази за најлепшим кадром реке.

Из серијала „ШАБАЦ – ОД МАЛОГ ПАРИЗА ДО ЧИВИЈАШКЕ РЕПУБЛИКЕ”. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?