Iako nepismena, Stana Milanović bila je ispred svog vremena pa je testamentom sastavljenim 14. juna 1891. godine, svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u Šapcu i mačvanskom selu Belotiću, zaveštala „na više vaspitanje i školovanje ženskog podmlatka.“ Kanije, od tog novca je izgrađena današnja Ekonomsko-trgovinska škola u Šapcu.
“Ja imam kuću i plac u Šapcu do Stane Ostojićke, Sime Trojanovića i ulice, magacin u Šapcu kraj Save i zemlju u Belotiću, koju je moj brat kupio kao imanje braće Gligorića, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome mužu dao u radnju, kao i četiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome mužu za miraz.
Sve to imanje, osim ranije prodatih zemalja Josifoviću, hoću da do svoje smrti uživa moj muž Mijat, a čim ja i moj muž umremo, hoću da to imanje upotrebi se na zidanje jedne Više ženske škole u Šapcu, koja će imati natpis: Zadužbina Stanka Ostojića iz Šapca i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića, trgovca iz Šapca”, pisalo je u testamentu kojim je dobrotvorka Stana Milanović zaveštala svoju imovinu.
Stana Milanović, rad Hakije Kulenovića koji je sliku uradio po sećanju (Foto: J. Gubelić)
Među skromnim podacima o Stani i njenom suprugu Mijatu, u Međuopštinskom istorijskom arhivu, u Zbirci poklona i otkupa, pod brojem PO 1045 nalazi se dokumentacija o Fondu Stane Milanović, kao i podaci na osnovu kojih bi se moglo ponešto zaključiti o životu dobrotovorke o čijim delima se i danas govori.
“Mijat Milanović započeo je službu polovinom 19. veka u jednoj magadžijskoj radnji na Bairu, u kojoj je prećutno, bez pristanka svog gazde postao mu ortakom u ženi. A posle njegove smrti , javio se kao gospodar radnje, u koju nije dao ni priviriti gospođi Stani, sada svojoj zakonitoj supruzi. U zrelim godinama Stana rada se rado podavala tiraniji odlučnog mladića, koji nije mario za duge razgovore i preglabanja… Kad je ostavila u žalosti Mijata, on je već bio samostalna i krupna ličnost glavne čaršije. Stanino imanje sa ugla Škorića sokaka (ulica Milorada Šapčanina) i Đumručkog šora, po njenoj želji MIjat je predao odboru za podizanje Više ženske škole, buduće Ženske gimnazije, a sopstvenom tekovinom podigao je sebi nv gospodski dom u istom, glavnom šoru Baira, preko puta Kurtovića pivare, a između Riste Barudžije i Bramera, za čijom je kućom još ležala džamija u ruševinama. Nad rimski zasvođenim podrumima, s golemom dvokrilnom kapijom u rezbarijama s odbojnicima od murgavog mermera, novi Mijatov dom predstavljao je novo vreme na starom Bairu. U dvorištu magaze, stanovi, čardaci… celo lice zgrade s polovinom krila zadržao je za svoj stan, sa ulice reprezentativni kao i u ostalih odžakovića za goste, naročito strance, pred kojim se još stideli šabački hoteli”, navodi se u dokumentaciji šabačkog arhiva.
Testament čija kopija se nalazi u holu Ekonomsko-trgovinske škole „Stana Milanović“ (Foto: J. Gubelić)
Mijata Milanovića ubila su trojica razbojnika, kako se navodi, na obali, a telo bacili u Savu. Zašto, nikada se nije saznalo.
„Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta. Jednom kada ih nestane sa zemlje, drugi put kad propadne njihova zadužbina“- zapisao je Ivo Andrić. Ali, zadužbina Stane Milanović i danas “živi”, kao i sećanje na nju. Na zgradi Ekonomske škole u Šapcu, koja odnedavno nosi njeno ime, i danas stoji natpis: Zadužbina Stane M. Milanović.
Tabla koja se nalazi na školi (Foto: J. Gubelić)
„Znajući da svaki, ko se rodi, mora umreti, i želeći da moje imanje posle moje smrti upotrebi se na dobrotvorne celji, što je i želja mog jedinog brata Stanka Ostojića biv. trg. bila, od koga sam to imanje i nasledila, ja hoću da učinim poslednju naredbu o upotrebi toga imanja moga, pa prizvavši potrebne svedoke i pisca testamenta, ovde izjavljujem i zapisujem da je moja poslednja volja, da posle moje smrti imanje ovako upotrebi se kao što ću ovde zapisati“, navela je Stana Milanović u testamentu u kom će u nastavku objaviti da svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu želi da zavešta da se osnuje Velika ženska škola.
Ekonomska škola koja je nedavno ponela ime Stane Milanović (Foto: J. Gubelić)
Ubrzo po sastavljanju testamenta, 19. avgusta 1891. godine, umrla je u svojoj 25. godini. Prema podacima iz napisa u lokalnoj štampi, celo imanje koje je Stana zaveštala kao zadužbinu procenjeno je na 100.000 dinara.
Na zahtev mnogobrojnih Šapčana, odlučeno je da od školske 1904/1905. godine u gradu počne sa radom Viša ženska škola. Na dan 19. avgusta 1905. godine, u kući Milanovića, koja je adaptirana, svečano su otvorene nove prostorije, a na čeonoj fasadi se pojavila mermerna ploča sa natpisom:
Srpska kraljevska Viša ženska škola. Zadužbina Stanka Ostojića i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića iz Šapca. Iako su prostorije bile neuslovne, Škola je ovde radila do Prvog svetskog rata.
U toku rata, dobar deo imovine iz Fonda, bili su srušeni, kao i kuća u kojoj je bila smeštena Viša ženska škola. Šabac je bio bez ženske škole do 1925. godine, kada je počela sa radom Podrinska učiteljska škola. Zbog Zakona o učiteljskim školama iz 1929. godine koji je, pored ostalog, predviđao i obavezu da se one, u roku od pet godina urede internatski, rukovodstvo škole, zbog nedostatka sredstava se obratilo Fondu Stane Milanovića, koje je prihvatilo da finansira izgradnju internata.
Postavka u holu Ekonomsko-trgovinske škole (Foto: J. Gubelić)
Plac za gradnju obezbedila je Opština, na nekadašnjem Topuzovića imanju, u neposrednoj blizini škole. Gradnja je počela krajem oktobra 1933, a zgrada je završena u leto naredne, 1934. godine, a prvi učenici nisu bili primljeni u septembru 1935. godine.
Novo dvospratno zdanje, sa uvučenim centralnim delom, imalo je u suterenu kuhinju, magacin namirnica, perionicu, peglernicu i prostor za uređaje centralnog grejanja. U visokom prizemlju nalazila se prostrana trpezarija, ambulanta, lekarska ordinacija, kancelarije uprave i magacini. Na prvom spratu bile su muške spavaonice i učionice, a na drugom, po istom rasporedu, devojačke.
Detalj iz postavke (Foto: J. Gubelić)
Da bi se odužili dobrotvorki, u ovoj školi, u holu postavili su mini postavku posvećenu Stani Milanović. To je njen portret, rad Hakije Kulenovića koji je uradio po sećanju, zatim originalni testament, kao i bronzani madaljon sa likom Stane Milanović, rad učenika umetničke škole. Otvaranjem hola Stane Milanović počela je godina u kojoj se obeležava sedamdeset godina postojanja škole i 150-godina od rođenja naše velike dobrotvorke.
Grob Stane Milanović koji je uredila Ruža Popović (Foto: J. Gubelić)
Stana Milanović rođena je u Šapcu 1867. godine, kao kći Ostoje Filipovića, trgovca i bila je udata za šabačkog trgovca Mijata Milanovića. Imala je brata, Stanka Ostojića, koji je očito uzeo prezime po očevom imenu i koji je, kao i Stana, umro veoma mlad. Stana M. Milanović je umrla u Šapcu, 1891. godine. Sahranjena je na Donjošorskom groblju. Iako je malo podataka o njoj sačuvano, hroničari su pisali da je živela povučeno, zatvorena u kući sa visokim zidovima iz koje je retko izlazila. Ostalo je zabeleženo da se vrlo lepo izražavala. O njenoj veličini govore dela.
Iz serijala “Znamenitih trag”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
