Готово да нема карцинома грлића материце без ХПВ-а, али има ХПВ-а без онколошког исхода, јер ово је једно од ретких малигних обољења ком се зна узрочник и на које се може утицати и превентивно и адекватном терапијом, када се открије на време. Међутим, често се и поред свих могућности савремене медицине, због закаснелих одлазака код лекара, животи жена спасавају пуким случајем.
Да не буде тако – да спас долази у задњи час, важно је послушати причу оних које су се осећале одлично када су сазнале да имају озбиљан проблем, јер ни године ни здравствено стање, нажалост, нису предуслов за избегавање ове болести.
Игра случаја Весни П. (47) из Шапца сачувала је живот. Од другарице поучене личним искуством и тешком борбом са канцером дојке, добила је помало необичан, али, испоставило се, највреднији, поклон који се не заборавља.
– За рођендан сам од другарице добила поклон-ваучер за комплетан преглед у једној приватној клиници у Београду – Папу, колпоскопију и ултразвук. Стално ми је негде било у подсвести да морам отићи, али нисам ништа предузимала, све је нешто друго било важније. Уопште тај део свог здравља нисам схватила озбиљно – прича Весна, која од трећег порођаја на гинеколошком прегледу није била годинама.
Резултат скрининга показао је забрињавајући резултат – IIIб групу, која захтева аутоматску биопсију. Преканцерозна промена (CIN3) до које су, касније ће се утврдити, довели најонкогенији типови ХПВ-а 16 и 18, вест је која се не саопштава лако.
– Први лош знак је био када су ми рекли да морам да дођем лично да ми саопште резултате. Размишљала сам да није добро што ме зову. Тако је и било. Докторка ми је објаснила да имам последњи премалигни стадијум. Нисам паничила, информисала сам се. Приоритет је био да решавам одмах – каже.
Најпре је покушано лечење мање инвазивним методама, како би се избегла драстичнија хируршка интервенција, а како то није помогло, лекари су се одлучили за сигурнији поступак.
– Прва конизација није била добра, затим је рађена друга која је показала да је све како треба. Међутим, након 6 месеци, поново су се појавиле измењене ћелије. На Институту за онкологију и радиологију у Београду су ми рекли да се не сме чекати да болест напредује. У марту ове године урађено ми је лапароскопско уклањање репродуктивних органа, што сам поднела одлично, већ сутрадан сам могла кући – присећа се ова Шапчанка једног од најпотреснијих, али и најзначајнијих момената у свом животу.
Кад заборавимо сами на себе, људи који нас воле ту су да нас подсете. За излечење и пружену шансу захвална је особи која ју је једним брижним гестом спасила од много већих компликација.
– Другарици, која је за све ово заслужна. Због ње сам на време стигла, јер да нисам отишла тада, питање је шта би било за годину, две – прича, свесна шта је преживела, па је због свог случаја чим јој се указала могућност, вакцинисала своју децу против ХПВ-а.
Међутим, да је ово болест са којом се не треба ослањати на срећу, показује стопа оболевања и смртности у Србији, где забрињавајуће мали број жена одлази на превентивне прегледе, или то учини тек када примети проблем.
– Обично то буде мало крварење приликом контакта, код млађих жена након односа, а код старијих након мокрења, услед повећања артеријског притиска или без икаквог разлога. Већ у старту код таквих запуштених случајева знамо о чему се ради – објашњава гинеколог Дома здравља „Др Драга Љочић“ др Катарина Икодиновић.
Тада није лако ни докторима ни пацијенткињама, које се са овом дијагнозом носе на различите начине.
– Имамо пацијенткиње које одмах падну у депресију, имала сам прошле године такву ситуацију. Пацијенткиња је од почетка била депресивна, све јој је било страшно, а има случајева да су јако оптимистичне. Зависи од темперамента и карактера жене – оцењује докторка.
У премалигној фази лечење је у потпуности успешно. Ово је посебно важно због младих жена, код којих се све чешће примећују промене. Старосна граница оболевања помера се са уобичајених 45 и преко на 25 година и мање.
– Обично се откривају перименупаузално и после менопаузе, али је претходних година било случајева да су и млађе жене оболевале, и пре тридесете. Тренутно моја најмлађа пацијенткиња оболела од карцинома грлића материце има 38 година – каже она и наглашава да су карциноми у овим случајевима много инвазивнији:
– Развој болести бржи је код млађих жена. Карцином брзо напредује када захвати главне структуре па преко перитонеума пређе на остале органе. У сенијуму су успоренији процеси па спорије и малигнитети напредују. Била ми је једна бака са одличним налазима, десетак година након што је лечена од карцинома, она сада, рецимо, више није у програму онкологије.
А у зависности од времена када се открије и стадијума развоја, зависе и методе лечења, што је посебно значајно за пацијенткиње које нису рађале.
– Ступањ болести утиче много – уколико је први А стадијум, па и први Б, може да се ради операција. У првом случају конизација грлића, или би се одлучили за предузимање делимичне хистеректомије – уклањања материце и радикалне хистеректомије, када се уклања материца, јајници, грлић, део вагине, онда и лимфне жлезде које се налазе у близини итд. Већ од другог стадијума, па до четвртог се само зрачи – наводи др Икодиновић.
Али ту није крај. Новија истраживања показала су да ХПВ има значајну улогу у развоју других врста рака, поготово у пределима главе, врата, ануса, вагине.
– ХПВ узрокује и карцином усне дупље, ларингса, језика. Поред грлића, ја сам се сусрела са карциномима вулве, чак сам имала у својој пракси и два карцинома вагине, што је изузетно ретко. На студијама су нам говорили да то у својој пракси вероватно нећемо видети, а ево, ја сам за пар година то доживела, и то са смртним исходом – прича докторка шабачког Дома здравља.
Превентивни преглед код гинеколога, који ћете можда већ данас заказати, дар је који најпре поклањате себи, а својим здрављем и људима око себе.
Из серијала „ПОНОВО РОЂЕНА”. Пројекат је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
