Brao je višnje za novac, ne birajući, radio je sve poštene poslove. Nije se libio da komšiji iscepa sedam kubika drva. Ne dolazi iz prirode kad god ima slobodnog vremena. Sve to može šabački glumac Siniša Maksimović na bilo kojoj sceni, životnoj, pozorišnoj ili filmskoj. Može i mnogo više. Zahvaljujući talentu i upornosti, ovih dana gledamo ga u Nemanjićima, najgledanijoj domaćoj tv seriji. Imao je zapaženu ulogu u seriji “Ubice moga oca”. Televizijska publika tek će ga gledati u seriji “Koreni” i u filmu “Zaspanka za vojnike”.
Sa Dubravkom Mijatović, snahom u seriji, u pauzi snimanja „Nemanjića“
Za ulogu Miroslava, jednog od sinova raškog kneza Zavide, slabije poznatog člana buduće dinastije, izborio se sam. Ona je pronašla njega, jer je i sam, po mišljenju mnogih, baš “iz onog vremena”. Skroman, nenametljiv, ljubitelj prirode i životinja, poštovalac hijerarhije baš kakva se zahtevala prema braći Tihomiru i Stracimiru, a ponajviše prema čuvenom velikom županu Stefanu Nemanji, po kojem će vladarska dinastija u Srbiji dobiti ime Nemanjići.
“Ja mislim da sam tu ulogu izneo kako treba. To cenim na osnovu komentara svojih kolega iz Šapca i Beograda. Ja nisam imao mnogo teksta, ali mislim da se kroz poglede i pokrete moglo videti kakav je Miroslav zapravo bio. Mislim da smo dočarali moj i Nemanjin odnos i da sam pokazao da ja nisam brat kao druga dvojica, da nisam za kažnjavanje ali da to moram da prihvatim po hijerarhiji, ali i da to ne krijem u pogledu i odnosu među nama. Mislim da sam opravdao ono što se od mene očekivalo”, priča podjednako skromno, i dalje nesvestan kakvu mu je popularnost donela prethodna i početak ove godine.
Uloga Miroslava donela mu je veliku popularnost
Da dočara ulogu Miroslava, humskog kneza, jednog od sinova raškog kneza Zavide, po čijem nalogu je Grigorije prepisao evanđelje koje je poznato kao Miroslavljevo jevanđelje, pomogla mu je duhovnost koju je jačao u prirodi i veri.
“Miroslav je uvek bio posvećeniji svetovnim stvarima pa sam mogao da prepoznam njegovo stanje duha. Mislim da mi je tu pomoglo i pevanje u crkvenom horu i posete manastirima. On je bio smiren i staložen, poput lika kakvom i ja težim”, objašnjava.
Miroslavljevo jevanđelje
Iako kritike prihvata, teško mu padaju one koje je slušao o seriji “Nemanjići”. Smatra da pojedine nemaju utemeljenje te da su proizvod onih koji su skloni isključivo da kritikuju.
“Ljudi nalaze mane i bude mi krivo kada neke propuste počnu oštro da kažnjavaju, naročito na društvenim mrežama, a niko ne zna u kakvim uslovima smo radili i o kakvom projektu je reč. Ima ljudi koji samo vole da kritikuju, pritom, kada pogledate njihove komentare možete da vidite popriličan broj nepismenih. Svašta su kritikovali, čak i kostime koji su zaista odlični. Krivo mi je i zbog moje uloge koja je veoma zvučna i značajna, jer biti jedan od prvih predstavnika značajnije loze Nemanjića, biti čovek od koga potiče jevanđelje je velika obaveza i odgovornost. Naravno, njemu nije data tolika uloga u seriji jer je više pažnje posvećeno lozi gde su Rastko, Vukan i Stefan”, priča Siniša.
Scena sa snimanja najgledanije srpske serije
Mesec i po dana trajale su pripreme kostima na kojima je radilo dvadesetak ljudi, na čelu sa autorima, kostimografom Stefanom Savkovićem i scenografom Kirilom Spasenskim. Za potrebe serije „Nemanjići rađanje kraljevine“ ručno je napravljeno 800 kostima na čijoj izradi se radilo danonoćno. U toj višeslojnoj garderobi snimali su na plus četrdeset.
“U Sopoćanima je bilo 40 stepeni. Imali smo tu kampericu gde smo mogli da se osvežimo, ali ja sam želeo da gledam kako drugi iznose svoje uloge kako bih što bolje “ušao” i dočarao svoj lik. Zaista, ja mislim da se vidi trud, požrtvovanje i rad svih u ovoj seriji”, priča Siniša.
Sa bratom Tihomirom koga igra Radoje Čupić
Prvi susret sa rezultatima rada imao je za Novu godinu, kada je prikazan pilot projekat „Nemanjići rađanje kraljevine“.
“Ja sam do pola osam uveče bio Deda Mraz, jer to radim već trideset godina. Tek što sam stigao i počeo da se raspremam, dolazi mi komšija da gledamo program. Gledamo mi prvih petnaest minuta kad me je pozvao kolega Pera Lazić. Kaže on: “Vidi, vidi, stavili te u prvih 15 minuta da opravdaju da u seriji ima i nešto lepo!”. Onda su krenuli pozivi i svi su rekli da sam ja svoj posao odradio kako treba”, zadovoljan je Siniša.
Serija „Koreni“ će se tek prikazivati
Minuli rad ga je preporučio za trenutno najgledaniju srpsku seriju, jer je poslednjih godina učestvovao u italijanskim glumačkim projektima poznate kuće RAI 1, gde je dokazao kvalitet. Znajući njegove mogućnosti, nisu ga ni zvali na kasting za Nemanjiće, već su mu dodelili ulogu.
“Tu sam bio direktan partner sa italijanskim glumcem koji je u samom vrhu, u top tri glumca ove zemlje. To je Alesio Boni. On živi u Los Anđelesu. Igrao je u seriji Odiseja, zatim Rat i mir i brojnim drugim svetskim ostvarenjima”, priča ponosan na ovaj deo karijere.
„Daske šabačkog pozorišta“ vinule su ga među najbolja srpska ostvarenja
U tom ostvarenju bio je poslovođa u Fijatu i katolički biskup.
“Trebalo je da igram Bosansko-hercegovačkog vladiku, pa smo zbog osetljive teme promenili ulogu, tako da mi je na kraju pripala rola katoličkog biskupa. To je čovek koji je živ. To je Vinko Puljić, pa sam ja ulazio na ju tjub i gledao njegove izjave kako bih savladao ulogu. Sećam se kad sam ukucao podatke za njega izašao mi je video snimak gde on peva pod nekom šatrom “Tebi majko misli lete”. To mi je bio hit!”, priča kroz smeh Siniša.
Oduvek je znao da želi da bude glumac (Foto arhiva: Dejan Rafailović)
Upravo taj projekat otvorio mi je mnoga vrata.
“Kada sam završio snimanje, na moje iznenađenje, prevodilac mi je prevela ono što je reditelj rekao uz obrazloženje da tako nešto skoro nije čula. Naime, on je rekao da ako bude ponovo radio ovde, da će me sigurno zvati”, priča polaskan komplimentom.
Već tri decenije ulepšava deci nove godine
Za seriju “Ubice moga oca” ne može da opiše reakcije na ono što je pružio. Pohvale je dobijao i od kolega koji su “škrti” na komentarima a obični ljudi na ulici pozdravljaju ga sa oduševljenjem.
“Nedavno sam bio u Beogradu i krenuo prema Takovskoj. Ide prema meni jedan par i ja vidim da me gledaju. Pomislim da to nije neuobičajeno i na kraju krajeva ko zna zbog čega gledaju. Međutim, kad sam prošao, vidim da devojka laktom “čuknu” momka i kaže “To je onaj Radojko iz Ubica moga oca”, priča skomno, polaskan popularnošću koju doživljava u poslednje vreme.
Briljira i kad je sam na sceni
Tako je protekla baš ta ključna trideseta godina glumačkog rada. Sa nepunih dvadeset došao je u pozorište željan i svestan da je to posao za njega.
“Trebalo je da idem u vojsku, ali baš tada pozorište je oglasilo audiciju za troje mladih glumaca za probni rad od godinu dana. Ja sam odmah otkazao vojsku, kao da ću biti primljen. Svi su me kritikovali što sam otkazao vojsku, ali ja sam bio siguran”, priča.
Slobodno vreme provodi na reci
Tako je i bilo. Posle godinu dana dobio je rešenje za stalno zaposlenje. Majstor monodrame! Briljira kad je sa glumačkom ekipom, ali i kada je sam na sceni. Životna želja bila mu je monodrama prema tekstu Josipa Pejakovića „Ja sam taki čo’ek“, koja oslikava sudbinu običnog, vrednog čoveka. Imao je čast da njegov idol posle petog aplauza izađe na scenu i podigne mu ruku na sceni u prepunoj sali. Nagrađivan je više puta – u Sloveniji, Albaniji i Istočnom Sarajevu.
Kad siđe sa “dasaka koje život znače”, ide u prirodu, sa svojim psom sa kojim je ovih dana proslavio njegov dvanaesti rođendan. To je, ukratko, Sića glumac!
