Ima jedno selo u Srbiji gde svi lepo žive. Oni se ne žale ni na cenu maline, ni cenu goriva. Kažu da imaju svega na pretek. Kod njih nema krize ni u najavi. To selo zove se Drlače, kod Ljubovije. Seljani ovog sela već 24 godina imaju i svoje Udruženje lažova. Udruženje broji oko 700 članova, ima svoj pečat, grb i račun za koji kažu da je stalno prazan.
U Drlačama seljaci dobro žive (Foto: J. Gubelić)
Dok širom Srbije malinari protestuju, u Drlačama kod Ljubovije samo se smeškaju na cenu crvenog zlata.
“Mi smo zadovoljni. Kod nas je cena 150 dinara. Ispred malinjaka ima hladnjača i mi kolicima malinu samo preteramo i uzmemo pare”, kaže Živko Radojičić.
Slaga Živko a da nije ni trepnuo, zbog toga i ima člansku kartu Društva lažova. Zadovoljan je kaže, jer se od poljoprivrede u Srbiji danas lepo živi.
“Kod nas u selu svi dobro žive. Svako ima po dvoja kola, traktor, priključne mašine. Mi ne ustajemo pre devet a i kad ustanemo, prvo se odmaramo jer nemam šta da radimo”, priča Živko dok se ostali smeju njegovim dosetkama.
Društvo lažova iz Drlača (Foto: J. Gubelić)
Ovo udruženje, koje sada broji 700 članova, osnovali su 1994. godine i imaju samo jedan posao.
“Naš posao je laganje i pomaganje u lažima. Da vam ispričam kako mi u Drlačama čistimo dimnjake bez ikakvih troškova. Jednostavno, u dimnjak stavimo mačku i potpalimo vatru. Grebući da izađe očisti ceo dimnjak dok mi pijemo rakiju i jedemo pršutu”, ispriča Milan Tadić.
Društvo ima članske karte, pečat i skladno funkcioniše (Foto: J. Gubelić)
Vićentije Tadić, 2010. izabran je za lažova godine u konkurenciji kolega iz ovog mesta. Na Pantelindan, krsnoj slavi društva i sela, lažovi iz Drlače brojne goste dočekuju bikom na ražnju, organizuju takmičenja u trčanju u džaku, nadvlačenju konopca i trku sa sopstvenom ženom na leđima.
“Mi lažemo, ali sve to radimo za džaba”, priča kroz smeh Vićentije.
Vićentije, lažov 2010. godine (Foto: J. Gubelić)
Članovi njihovog društva su iz cele Srbije ali i Republike Srpske, pa postaju brojni kao stranka.
“Ja sam im savetovao da malo pojačaju kriterijume jer će postati isti kao i političari jer i kod njih član može biti svako ko dobro laže”, kaže Zarija Vasić.
Ali, oni se konkurencije ne plaše. Šale se i na svoj i na tuđ račun.
“Kad se mi potrkamo sa sopstvenom ženom na leđima, to je pravi doživaljaj. A znate li zbog čega na leđima? Zato što nam se naše žene još nisu popele na glavu”, objašnjava Dragan Tadić.
Najbolje se laže uz Drinu (Foto: J. Gubelić)
Ovde još prepričavaju kako je predsednik Društva lažova, Šiljo, kosio travu u svojoj livadi pored Drine za vreme rata. U neko doba iznad njega pojavi se helikopter SFORA. Videvši Šilju da kosi ručno, isteraju ga iz livade, okrenu helikopter i za nekoliko sekundi elisom pokose Šiljinu livadu. Kada su završili, okrenu se opet i pokažu mu rukom da pokosi pored ograde gde oni nisu mogli.
