Река Сава Шапцу је улила душу, подарила му лични печат и специфични амбијент, по њој су спеване песме по којима је град надалеко познат, а сама је чувар важних историјских сећања. О дубокој повезаности Шапца и реке на чијим обалама је израстао најбоље говори његово име. Сава пролази кроз 4 земље и 18 градова, али је једино Шабац случајно или намерно, њен имењак. Ко не зна за тај лепи град крај Саве, за његову тврђаву која вековима опасује и крије необичне повесне приче, његове мостове што спајајући овај град са остатком света повезује значајне, али и страшне моменте прошлости.
Недовољно негован бисер града (Фото: Ј. Губелић)
Међународним споразумом 2007. године 1. јун је проглашен за Дан реке Саве и он се од Словеније до Србије на различите начине обележава. Ово је још једна изузетна прилика да се и Шапчани одуже реци која их изнова испраћа и дочекује.
Оаза (Фото: Ј. Губелић)
Највећа је притока Дунава и има велики значај за неколико земаља и градова бивше Југославије, а шта значи нама?! Природна противтежа градској вреви и загађеном ваздуху ова оаза мира и природе многима је бег од свакодневице. Колико викендаша не би могло замислити добар део године без живота уз реку, колико би редовних купача, чамџија, сплавара, пецароша остало без омиљеног хобија? Где бисмо у дуге шетње? Да ли би Шабачки летњи фестивал имао изгледа да се не одржава у специфичном амбијенту зидина тврђаве? Некоме разонода и лек, а житељима приобаља задаје муке. Захвални смо јој јер нам пружа јединствен угођај, додир природе и летње освежење, а истовремено стрепимо од њене набујале снаге. Последњи пут, пре неколико година, показала је да све што нам је дала може да нам узме за трен. Зато увек може свесније и боље!
Добро позната стаза (Ј. Губелић)
Главне карактеристике ове велике реке повезане су са етимологијом њеног имена, осн. σα, σως ѕа, сос – јак, снажан, сигуран. Митолошки гледано, Сава је снажна река која богу Зевсу или Дунаву, налива нектар и храни га амброзијом, да би био бесмртан и натприродан. Од хидронима Сава долази и име Сабазиос, а представља трачко – фрижанско божанство чије је отац био управо бог Зевс. Ово божанство, сасвим логично, доводи се у везу са данашњим градом Шапцем. У летопису из 1476 . године стоји да се Шабац некада називао Заслон, а по неким другим тврдњама Шабац је далеко старији град, и звао се Савациум.
Место где „Сава љуби небо“ (Фото: Ј. Губелић)
Њен слив највећи је у Југоисточној Европи. У Србију улази код села Јемена, од Јарка прави такозване „лактове“, а око Шапца позната је по већем броју ада.
Стари град – место где је све почело (Фото: Ј. Губелић)
Настаје спајањем река Саве Долинке и Саве Бохињке код Радовљице у северозападној Словенији. Њен ток је дуг 945 километара и повезује 4 земље бивше Југославије, док јој се слив простире на површини од 95.720 квадратних километара. На свом путу пролази кроз чак 18 градова и има 17 притока. Неколико пута мења правац, а од Јасеновца чини природну границу између Хрватске и Босне и Херцеговине. На десној страни Саве лежи град Шабац, одакле јој се ток помера на исток, ка Обреновцу, да би се коначно усмерила према Београду, где се улива у Дунав.
Шабачка Копакабана (Фото: Ј. Губелић)
Градска плажа поред тврђаве Стари град последњих година добила је изглед уређеног купалишта. Уз мало труда, али и перспективних улагања, ова плажа могла би постати шабачка Ада Циганлија, а центар градских збивања у летњим месецима уз разне видове рекреације одвијао би се на обали реке. Део Саве код Шапца има велики потенцијал да буде привлачна туристичка дестинација, а најзначајнију улогу има Шабачки летњи фестивал.
Стари железнички мост, чувар сећања (Фото: Ј. Губелић)
Обале реке код нашег града спајају стари железнички и путнички мост. Иницијатива о премошћавању Саве код Шапца и спајању Срема и Мачве испољена је након уједињења, а 1919. године поднет је захтев грађана Шапца за изградњу друмско-железничког моста. Пројекат моста израђен је 1922. године, а наредне године почиње изградња, да би друмски саобраћај преко моста између Кленка и Шапца био пуштен 15. јула 1923. године. Железнички крак нормалног колосека преко моста до железничке станице Шабац постављен је 31. маја 1934. године, када је мост и освештан. Дана 3. јуна исте године преко моста прелази први шетни воз, а одмах након њега и дворски воз који довози у Шабац краља Југославије Александара I Карађорђевића, који је отворио редовни саобраћај на прузи Шабац—Рума.
