Avioni, kamioni, anđeli, dvorci, kraljevi, kraljice, krune, dame sa luksuznim šeširima ukrašenim cvećem i sve što neko može da izmašta, Snežana Dodić (39) stvori. Fondan u njenim rukama, poput plastelina, veštim pokretima pretvara se u bajke za mamine prinčeve i princeze. Upravo se oni najviše raduju tortama ove prave umetnice. Na njenom umeću pozavideli bi joj i najbolji vajari, a iskusne domaćice, uz dubok naklon, za parče ove poslastice ne pitaju za cenu. Ni njoj novac nije na prvom mestu, jer radi ono što je čini srećnom. Dupla privilegija! Srećna je što može da usreći druge spajajući posao i zadovoljstvo.
U tom poslu prošla je decenija a jedini svedoci su albumi sa šest hiljada fotografija torti koje je Snežana napravila. Vajarstvo je osećala u prstima, ne sluteći da će jednoga dana i ostvariti san. Samo što je ona glinu zamenila slatkim testima, a grnčariju medenim tortama nestvarnih motiva.
„Sneža je htela da upiše umentičku školu, ali njeni roditelji nisu bili za to. Samatrali su da treba da izabere nešto gde će brzo naći posao i početi da zarađuje, pa je ona izabrala ekonomsku školu. Međutim, ja sam oduvak osećao da je ona prava umetnica. Sada to vide i drugi. Ljudi su jednostavno oduševljeni. Ono što ona napravi, to su prava čuda. Ne postoji mogućnost da neko dođe i naruči tortu a da ona ne može da je uradi“, priča njen suprug Saša.
Pre tri godine odlučila je da okuša sreću u Beču. Spakovala je kofere i krenula da osvaja Austrijance svojim slatkim umećem. Vrlo brzo za njene rukotvorine se pročulo, pa su njene torte završavale i u časopisima.
„Slavljenici su često toliko oduševljeni, da samo slikaju tortu ili žele da se slikaju pored nje. Mi samo sledećeg dana pročitamo u novinama i tek onda švatimo za koga sam ustvari radila tortu. Sećam se kada je naručio vlasnik Fešn TV, vladalo je oduševljenje u porodici. Kasnije je kod mene naručivala torte Marija Lisovska, zatim nemački trgovački lanac Aldi, Aleksandar Dimi i mnogi drugi. Desilo se jednom da smo bili na nekoj proslavi gde je trebalo da isporučimo tortu i mi smo stali sa strane posmatrajući kako ljudi reaguju. Sledećeg dana u novinama smo videli da je tu bio načelnik bečke policije, kantautor iz Italije i brojne visoke zvanice. Istina, mi ne čeznemo da budemo deo tog sveta, već nam je cilj da svi budu zadovoljni mojim tortama. Často gledamo samo kako ćemo tortu provozati bezbedno preko debelih tepiha, nego ko je sve tu“, priča skromna Snežana.
Nedavno je njena torta zasenila pokolne za pedeseti rođendan pevačice Dragane Mirković, na proslavi u hotelu “Ritz – Carlton”. U slast se pojelo svih 160 porcija, a fotografije čarobne torte završile su u novinama.
Omiljenoj frazi turista da idu u Beč na Mocart kugle, pivo i lipicanere, treba dodati i da uzivaju u slatkišima Snežane Dodić. Nedavno je poziv da pravi torte stigao iz tradicionalne bečke poslastičarnice „Aida“, ali ga nije prihvatila.
Ponosna vlasnica titule za najveću ikada napravljenu tortu u Beču, rešila je da se samostalno bori na zahtevnom tržištu prepunom stranaca spremnih na mnoge kompromise kada je posao u pitanju.
„Ta najveća torta bila je tri metra visine a dva metra i osamdeset centimetara širine. Pravljena je za 1600 ljudi. Prevozili smo je u dva automobila, jer nije mogla da stane u jedan. Ja za takve torte moram da iskonstruišem delove koje ću kasnije spojiti. Bukvalno moram da imam inženjersko znanje“, priča.
Ali, nije sve uvek bilo tako slatko. Da bi dostigla ovaj nivo, morala je da prati brojne seminare i nauči veštine ovog zanata. Talentom je zadivila čak i svetske stručnjake za slatkiše.
„Još dok sam bila u Šapcu pohađala sam kurs „Eurowilt“, zatim sam bila na masterklasu kod Danijela Diegueza koji je drugi u svetu po modeliranju slatkiša. Kada sam napravila „palog anđela“ od četiri kilograma čokolade, on je bio oduševljen. Kasnije sam bila na seminaru kod čuvene Debbie Brown koja mi je takođe dodelila diplomu za uspešno savladanu edukaciju. Jednostavno, stalno se usavršavam da bih bila bolja“, priča ova vlasnica nekoliko diploma od svetskih majstora ovog zanata.
NJeni kupci su austrijski milioneri, a o tortama pričaju svi oni koji su ih videli i probali. Dnevno dobije po nekoliko narudžbina, pa je samo ponedeljak dan kada se odmara. Suprug je zadužen za nabavku, a ćerke su pomoć i potpora. Najveće podrška joj je sestra Jelena. I ona je krenula njenim stopama. Torte pravi i usrećuje Šapčane. Iver ne pada daleko od klade, a ovako raskošan talenat teško je sakriti, taman i da hoće.