Prvi čovek sa prostora Jugoslavije, koji je skokom udalj preskočio sedam metara i postao prvak Balkana, bio je Šapčanin Dragutin Lazarević Cakan. Ovaj „alen kamen“ šabačke, prestoničke i nacionalne atletike, kako ga naziva autorka monografije o njemu Smiljka Dragojević Jovanović, u periodu između dva rata, koliko je trajao njegov kratki život, dosegao je neslućene sportske, ali i moralne visine, kao pravi predstavnik šabačkog Sokolskog društva.
Državni rekorder u skoku udalj (Izvor: Biblioteka šabačka)
Dečak sa ulica Baira, obaranjem državnog rekorda i uspesima u gotovo svim atletskim disciplinama, obeležio je četrdesete godine prošlog veka. Za kratko vreme, postao je poznat čitavoj naciji i tadašnjem Balkanu, a svoju veličinu, još jednom, potvrdio je odlazeći u smrt sa svojim narodom. Godinama kasnije njegov hroničar Radivoje Raća Marković zapitaće se: „Da li smo se dovoljno odužili? Ako to nije učinio rodni Šabac, ko bi drugi? Ovo pitanje stoji do danas.
Ko je bio Dragutin Lazarević?
Dragutin Lazarević Cakan (1918-1941) potiče iz ugledne šabačke trgovačke porodice. Njegov otac Svetovid, doselivši se iz Brusa, radio je u jednoj od gradskih kafana, ali vrlo brzo napreduje u poslu i gradi kultnu kafanu „Šaran“. Uskoro postaje akcionar hotela „Zeleni venac“ i poznati šabački trgovac. Iz prvog braka imao je sina Duška, a sa Cakanovom majkom Olgom, sa kojom je živeo u u kući na Bairu, dobio je osmoro dece – Milana, Dragutina, Momčila, Jelenu, Ljubicu, Nadu, Spomenku i Veru.
Olga i Svetovid Lazarević (Izvor: Biblioteka šabačka)
Lazarevići su trgovali naftom i drugim sirovinama, a na imanju su držali četkaru i fabriku sapuna, kojom je upravljao Dragutinov brat Milan dok nije otišao u Beograd. Nakon Drugog svetskog rata, Lazarevićima je konfiskovana sva imovina u Šapcu, a porodica se nastanila u glavnom gradu.
Kuća u Ulici Janka Veselinovića, koja je nekada pripadala Lazarevićima (Foto: Distrikt)
Dragutinov kratki život stao je u period između dva velika rata. Rođen je 15. decembra 1918. godine, odmah po oslobođenju, a detinjstvo proveo na Bairu. Kako stoji u Monografiji, Cakan je od detinjstva bio posvećen školi i fudbalu, sve dok u redovima šabačkih sokola, ne počne da se bavi gimnastikom i atletikom. U Sokolskom društvu „Dušan Silni“ postaje jedan od omiljenih vežbača Jure Gradova, čuvenog gimnazijskog učitelja veština i jednog od osnivača Sokolskog doma u Šapcu. On je u Cakanu prepoznao veliki sportski talenat, i svakodnevnim radom i vežbanjem od Lazarevića stvario odličnog atletičara. Uspehu je doprinela i njegova perfektna atletska figura, pa za kratko vreme postiže značajne rezultate za to vreme – skok uvis preko 180 centimetara, skok udalj blizu 7 metara i 100 metara za 11 sekundi.
Sa sestrom Ljubicom 1940. godine (Izvor: Biblioteka šabačka)
Na Sokolskom atletskom višeboju u Beogradu 1934. godine nastupa kao vežbač Sokolskog društva iz Šapca i sa osvojenih 215,5 bodova zauzima 17. mesto u konkurenciji od 94 takmičara u kategoriji višeboja. Tada, u Dragutinovoj 16-oj godini, atletika postaje njegov životni put.
Dragutin na zaletištu (Izvor: Biblioteka šabačka)
Atletski div jednog vremena
Decenija pred rat vreme je kada članovi „Dušana Silnog“, uprkos nedostatku rekvizita za treninge, postižu važne rezultate. Šabac je tada bio zapažen po atletskim uspesima, a Cakan Lazarević je prednjačio, pa ubrzo beogradska „Jugoslavija“ pokazuje interesovanje za njega i pred gimnazijsku maturu 1938. godine postaje njen član. Iste godine upisuje Pravni fakultet u Beogradu, ali ubrzo odlučuje da se u potpunosti posveti fizičkoj kulturi i upisuje Školu za telesno vaspitanje u Beogradu, kasnije Dif, a uveliko je renomirani rekorder i član državne reprezentacije.
U skoku (Izvor: Biblioteka šabačka)
Sportsku javnost iznenadio je 15. maja 1938. godine, kada je na takmičenju u Pančevu skočio 7 metara udalj, čime za 2 centimetra obara jugoslovenski rekord, koji je do tada držao čuveni jugoslovenski atletičar Buratović.
Rezultat od 7,17 metara udalj iz avgusta 1939. u Subotici predstavljao bi novi i neprikosnoveni državni rekord, da zbog navodnih tehničkih nedoslednosti nije poništen. Ali to mu nije smetalo da osvoji titulu prvaka Balkana 1940. godine na Balkanskim atletskim igrama u Istanbulu sa najboljim rezultatom 7,5 metara i osvojenim prvim mestom u skoku udalj. Tada je i zvanično postao prvi šabački atletičar, koji je poneo titulu prvaka Balkana.
Dug je niz njegovih uspeha, što ekipnih, što pojedinačnih. Redovno je briljirao u skoku udalj, uvis i u troskoku. Često je nastupao i u timu reprezentacije tadašnje Jugoslavije. Izdvaja se njegov najbolji skok uvis 183cm i sprint na 100 metara za 11 sekundi na Svetskim studentskim igrama u Beču 1939.
Medalje i lični predmeti (Foto: Distrikt)
Čuveni novinar Raća Markovića 1971. godine u Glasu Podrinja, u feljtonu o Cakanu, ističe da je sa vremenske distance teško utvrditi kakve je sve rezultate Lazarević postizao, budući da su pobrojana samo najznačajnija takmičenja: „Pri posleratnom velikom usponu atletike u svetu i kod nas, ti rezultati deluju dosta skromno, ali mereni vremenom i tadašnjom vrednošću svetske, evropske i balkanske atletike, oni su za naše prilike značili nesumnjive domete veće vrednosti“, piše Marković.
Njegov talenat sigurno bi doživeo potpuni trijumf na narednim Balkanskim igrama 1941. godine, kada je planirao da nastupi u desetoboju, najtežoj atletskoj disciplini. Međutim, nadolazeći rat prekinuo je ovu blistavu sportsku karijeru u ključnom momentu, kao i Cakanov život.
Reprezentativac i rekorder (Izvor: Biblioteka šabačka)
Imao je tek 22 godine
Dragutin je rat dočekao sa porodicom u Šapcu, gde dolazi do strašnih progona i hapšenja, pa se u junu 1941. godine povlači u Prnjavor, u kuću prijatelja Mila Živkovića. Kako autorka monografije navodi, sa ustanicima šabačkog kraja Cakana su povezivali školski dani i prijateljstva – Šabačku gimnaziju pohađao je zajedno sa Verom Blagojević, ali i kao član Atletske sekcije „Jugoslavije“ i njen funkcioner, bio je pod uticajem partijske organizacije. „Smatra se da je pomagao partizanima, snabdevajući ih namirnicama, ali o tome nema podrobnijih informacijama“, u knjizi stoji.
Lazarević drži pehar (Izvor: Biblioteka šabačka)
U večernjim časovima 20. avgusta 1941. godine u Šabac je stigla vest da je Dragutin poginuo. Nemačka vojska ušla je u Prnjavor u ranu zoru toga dana i opkolila selo. Iz kuća su nasilno izvodili još pospane meštane i vodili ih ka centru sela. Pronađeni u domu Živkovića, među njima su bili Lazarević i njegova dva druga Vuletić i Kukić. Cakan je, nakon kraćeg razgovora na nemačkom, ostalima saopštio da će svi biti streljani.
Zid škole u Mačvanskom Prnjavoru ispred kog su streljani (Foto: Distrikt)
– Postoje dve verzije događaja – da je Cakana prepoznao jedan nemački vojnik i pozvao ga da izađe iz stroja, što je on odlučno odbio, a druga je da ga niko nije prepoznao, ali da bi on, budući da su ljudi u Cakanovoj blizini sugerisali da pokaže legitimaciju, koja ukazuje na jugoslovenskog rekordera i prvaka Balkana, mogao, na osnovu sportskih uspeha, izdejstvovati izuzeće iz ovog strašnog kolektivnog stradanja. Ipak, oćutao je, podelivši tragediju meštana Prnjavora. Svako od preživelih očevidaca ovog tragičnog događaja, imao je svoju verziju priče, ali su sve istovetne u jednom: Cakan nije učinio bilo šta što bi mu spasilo život – priča Smiljka Jovanović.
Sjajan u svim disciplinama (Izvor: Biblioteka šabačka)
Soko do kraja
Uz zid škole u Prnjavoru izvršen je zločin nad nedužnim stanovništvom: „Lazarević je bio u trećoj, poslednjoj grupi. Posle prvog plotuna ostao je uspravan, prilikom drugog posrnuo je, prilikom trećeg pao je pokošen“, beleži u feljtonu „Ponosni sin slobodarskog Podrinja“ Radivoje Marković. Narednog dana, majka Cakanovog prijatelja Živkovića, u čijoj kući ih je zatekla patrola, sahranila je Dragutina Lazarevića i Nikolu Kukića na seoskom groblju, a prema svedočenjima, tela je uvila u šareni mačvanski ćilim.
Sa prijateljima (Izvor: Biblioteka šabačka)
Kada se Lazarevićeva porodica obratila nemačkoj komandi u Šapcu, upućeno im je žaljenje zbog tragičnog događaja, i saopšteno da bi njegov život bio pošteđen da se obratio i predstavio izvršiteljima. Zato je priča o stradanju međunarodno priznatog sportiste Dragutina Lazarevića, priča o ljubavi prema zajednici, u skladu sa moralnim načelima tadašnjih mladih sokola, kojima je pripadao.
– Interesantno je kako jedan mladić od 22 godine, u to vreme reaguje. Kakav je u tom trenutku bio njegov unutrašnji dijalog?! Ljudima 21. veka je najteže doneti odluke. A u to vreme, jedan mlad čovek, koji je imao odlične fizičke predispozicije i sportske uspehe, je čovek koji donosi odluku da ode u smrt sa svojom zajednicom. Ta duboka hrišćanska žrtva da sa bližnjima ode u smrt je izuzetna. Doživela sam ga kao gromadu, sportsku i moralnu – kaže autorka monografije o Lazareviću.
Bio je izuzetno cenjen u sportskom svetu (Izvor: Biblioteka šabačka)
„Narodni izdajnik“
Smrt Dragutina Lazarevića u sportskom svetu primljena je sa tugom. Članovi Atletske sekcije „Jugoslavije“ na atletskom mitingu u Beogradu nosili su, uprkos prekorima organizatora, crni flor u znak žaljenja za svojim prijateljem i velikim sportistom. Međutim, tek januara naredne godine, zalaganjem atletskih radnika i Cakanovih prijatelja, njegovo telo premešteno je u porodičnu grobnicu na Donjošorskom groblju, kada su porodica i sugrađani mogli da se oproste od njega kako dolikuje.
Grobnica Lazarevića na Donjošorskom groblju (Foto: Distrikt)
Nakon rata odaju mu počast u prestonici. Atletski odbor Beograda je 1952. godine na igralištu „Jugoslavije“ postavio spomen-ploču u njegovu i čast Nikole Kleuta, jugoslovenskog rekordera u bacanju diska i kugle. Iste godine ustanovljen je i „Memorijal Dragutina Cakana Lazarevića i Nikole Kleuta“. Ovo spomen-takmičenje prekinuto je 1958. godine, a ploča je uklonjena i ni danas nije poznato gde se nalazi.
Na narednim Balkanskim igrama nastupio bi u desetoboju (Foto: Distrikt)
Od tada ime Cakana Lazarevića počinje da bledi. Čak je i prenosni pehar, dodeljivan pobednicima memorijala, završio na oglasnim stranicama interneta, odakle ga je, na sreću, otkupio Atletski šabački klub.
– Slušajući različite priče, postalo mi je jasno da su neki ljudi bili protiv njegovog imena. Nikada nije eksplicitno rečeno da je bilo šta njegova krivica. Uvek je u vezi sa njim bilo nešto maglovito – on je državni neprijatelj, a zašto, to niko ne zna – kaže Smiljka.
Spomenik žrtvama u Prnjavoru (Foto: Distrikt)
U Prnjavor je otišao da bi se sklonio iz grada u kritičnom periodu. Pojedinci, pak, tvrde da je bio u vezi sa partizanima, i na to se pozivaju kada kažu da Cakan nema veze sa terminom državni neprijatelj.
– Jedini odgovor koji se nameće jeste odnos prema Lazarevićima uopšte. Oni su već 1941. napustili Šabac. Tu postoji jedna druga figura izuzetno važna u tadašnjoj državi – muž Cakanove sestre Spomenke Radoslav Grujičić. Bio je zamenik načelnika Antikomunističke policije, čovek koji je hapsio komuniste, dok su drugi tvrdili da ih je zapravo čuvao. Zbog njega je cela porodica nosila pečat. Cakanova sestra Spomenka iz ovog razloga ubijena je u zatvoru, u ćeliji koju je delila sa glumicom Žankom Stokić – objašnjava Smiljka Jovanović.
Prerano prekinuta sportska karijera (Izvor: Biblioteka šabačka)
U Šabačkoj biblioteci čuvaju se njegove lične stvari – medalje, ručni sat i nekoliko fotografija. Od 2014. postoji i pomenuta monografija. To je sve o Cakanu u njegovom rodnom Šapcu.
Profesionalna inspiracija i lična zahvalnost
Međutim, zahvaljujući sportskoj svesti i osećanju ljudske dužnosti pojedinaca, Cakan nije pao u zaborav. Za ono što danas znamo o Cakanovom životu, zaslužan je dugogodišnji profesor fizičke kulture u Šabačkoj gimnaziji Jovan Knežević. Za Cakana je čuo na početku svog bavljenja atletikom. Dalje, kroz sportsko usavršavanje i rad, vezao je uz sebe ovo ime.
– Počeo sam 1949. da se bavim atletikom, i tada je predsednik kluba Mika Živanović, nama mladim atletičarima pričao o Cakanu. Onda sam upoznao ljude koji su ga poznavali, Dragutinove prijatelje. Od njih sam dobijao fotografije, članke, pisma, upoznao sam njegove sestre i sestrića – priča profesor.
O Cakanu je slušao od njegovih savremenika i sakupio sve što je stalo u njegove mlade 22 godine.
– Idealan u svakom pogledu. Jugoslovenski rekorder u skoku udalj sa 7.17 još 1938. godine, prvak Balkana. Imao je sjajne rezultate i svi su ga cenili i voleli kao čoveka pre svega.Na fotografijama se sve vidi – oko njega su Šapčani, drugari iz škole. Jugoslovenski novinar Sergije Lukač, njegov kolega iz Atletske sekcije, naziva ga idealnim čovekom i sportistom. Imao je običaj da kaže da su „bogovi sa Olimpa poslali Cakana“.
Pre atletike igrao je fudbal (Foto: Distrikt)
Vrlo važno, profesor Jovan Knežević inicijator je i memorijala koji se od 1996. godine u Šapcu održava u Cakanovu čast.
– Pozvala me je bivša sekretarica Atletskog saveza Srbije Vida Vidak i predložila mi da organizujemo memorijal u njegovo ime, jer Cakan je šabački đak. Pisao sam Subnor-u i oni su dopustili, budući da je Cakan bio veliki sportista i stradao tragično u fašističkoj akciji – kaže.
Ali tu se borba ovog poštovaoca Cakanovog dela ne završava.
– Ideja mi je da gradski stadion ponese ime Cakana Lazarevića, i taj predlog ću izneti pred građane i institucije Šapca – najavljuje Knežević.
Takmičenje u Beču 1939. za Cakana je imalo sentimentalnu vrednost (Foto: Distrikt)
Bez obzira na vreme, neke profesionalne i ljudske veličine, koje su nadišle okvire rodnog grada i postale nacionalno važne, pre, ili u ovom slučaju kasnije, trebalo bi uz zahvalnost postaviti na pripadajuće mesto. S popularisanjem sporta među mladima pravi je trenutak da se ime Dragutina Lazarevića Cakana češće čuje, a njegova životna priča, koja pored priznanja za sportske uspehe, zaslužuje još jedno za herojsku smrt, ponovo ispriča.
Iz serijala „ZNAMENITIH TRAG”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
