Mladen St. Đuričić, u knjizi Odžakovići doslovce je ovako opisivao Šapčane.
“Šapčani su zaseban svet, vrlo uglađen i duševan, ali dozlaboga opasan! Zamerič li se kome, polomiće ti kolena, udariće ti čiviju- otkud i ne slutiš. Govor im je med, ali se začas može pretvoriti i u jed, pa i otrov”, pisao je Đuričić.
Karađorđeva ulica
I sam iz ovog kraja, Mladen Đuričić poznavao je ćud Šapčana pa ih je često u svojim knigama opisivao.
“Da se u potpuno suprotnom pravcu, preko Mačve i Mitrovice, preko Srema i tuđe države može pre stići u Beograd, nego kroz Srbiju u njenu prestonicu, to su mogli pronaći samo Šapčani. Oni koji dinarom mere i vreme! Sve je bilo u brzom vozu koji Sremom pravi duži, ali dvaput brži put, nego parobrod s putnicima i trgovačkom robom niz Savu”, jedan je od zanimljivih opisa.
Nekada Pocerska ulica, nekada Šapčani
Tema njegovih hroničarskih zbornika bio je i sam Šabac koji je često opisivao. Ulicu Ive Lole Ribara naziva “Kaljavi sokak”, a često piše I o tome kako se živelo u Šapcu.
“U Šapcu se oduvek živelo u dvorištu, šabački, u stvari istočnjački. Sem Dudare, od Turaka je ostalo nešto što se moglo i više uzdići u proširenim i neobično izduženim dvorištima, iza ograda i zidova, u potpunoj slobodi kojoj ne smeta ni susedovo oko… uveče je narod izlazio na šor, s niskim stolicama i omiljenim šamlicama. Pored kućnog praga ređali se odrasli, na ispustima prozora đezve i šolje, kutije s kavom i šećerom, slatko, ratluk…. često šorom kresne žica i poteče sevdalinka… Otmeniji svet je pred pivnicama, za belo zatrvenim stolovima”…
Mladen St. Đuričić
Mladen Đuričić rođen je 1889. godine u Zablaću, kod Šapca. Osnovnu školu završio je u Nakučanima, a nižu gimnaziju u Šapcu. Kasnije završava brodarsku školu i od 1909. do 1920. godine je bio brodar, a zatim činovnik Rečne plovidbe. Učestvuje u ratovima. Na Solounskom frontu je ratni dopisnik Jugoslovenske divizije. Dve godine je bio sekretar Narodne skupštine, a od 1929. do 1941. bibliotekar Ministarstva prosvete. Penzionisan je 1946, a umro u Beogradu 1987. godine.
Napisao je preko 40 knjiga: romana, pripovedaka, pesama, antologija, epigrafa. Voleo je da piše o Šapcu i Šapčanima, njihovoj naravi i duhovitosti.
