Distrikt
Društvo

ŠABAČKI PARK NAUKE – PIONIR OBRAZOVANJA NA OTVORENOM

Kao prvi ovog tipa u Srbiji, šabački Park nauke postao je simbol inovativnog pristupa obrazovanju kod nas. U prostoru koji ima svoje bulevare, ulice i trgove nazvane po svetskim naučnicima i njihovim otkrićima, nauka se na jedinstven način spojila sa svakodnevicom. Park pruža priliku učenicima, nastavnicima i posetiocima iz cele države da na interaktivan način uče i istražuju uz pomoć čak 37 dobro osmišljenih instalacija. Ideja koja je začeta pre tačno dve decenije danas predstavlja model po kojem se razvijaju slični projekti u Srbiji.

Park nauke ispred Centra za stručno usavršavanje (Izvor: Centar za stručno usavršavanje)

Počeci i razvoj Parka

Ideja o Parku nauke u Srbiji javila se 2003. godine, kada je prvi put predstavljen koncept podsticajne arhitekture za učenje prirodnih nauka. Mada uslova za njenu realizaciju gotovo da nije bilo, ovo su sa oduševljenjem prihvatili nastavnici u Šapcu.

– Od trenutka kada je ideja pokrenuta, pa do prve realizacije, prošlo je 10 godina. Naša prva instalacija, Ding – globus orijentisan kao planeta Zemlja, postavljena je u Velikom parku 2013. godine. Naša vizija je bila da školska dvorišta ne budu samo puna cveća, već da postanu trodimenzionalne laboratorije na otvorenom, mesta gde deca mogu da dožive nauku na sasvim novi način – kaže Tatjana Marković Topalović, doktor fizičkih nauka i jedna od ključnih osoba za nastanak Parka nauke.

Učenici sa Dingom – interaktivnim globusom (Izvor: Centar za stručno usavršavanje)

Naučne instalacije i atrakcije

Nakon ovog specifičnog globusa, koji je iz Velikog parka prenet u Park nauke u Letnjikovcu, instalacije inspirisane naučnim dostignućima i istorijom su se nizale.

– Naša edukativna fontana, koja je nastala 2011. godine, jedan je od prvih modela koji vizualizuje rešenje kvadratne jednačine. Fontana predstavlja tri mlaza vode koja simbolizuju tri rešenja jednačine, a njen dizajn inspirisan je istraživanjima iz 17. veka. Ovaj projekat bio je rezultat saradnje sa profesorima sa Instituta za fiziku – priseća se Tatjana zajedničkog rada sa kolegama.

Jedna od ključnih karakteristika parka su nazivi ulica, koje su imenovane po velikim naučnicima i njihovim izumima. Zato deca odavde odlaze preplavljena utiscima.

– Na ulazu u park nalazi se ulica Mileve Marić Anštajn, koja ima poseban značaj jer je Mileva bila đak Šabačke gimnazije. Pored te ulice, nalazi se ulica Garija Kasparova, posvećena šahovskom velemajstoru, ali i ruskoj nauci, gde posetioci mogu videti 3D periodni sistem elemenata. Jedna od instalacija tu je i klupa inspirisana otkrićem grafena Kostantina Novoselova, dobitnika Nobelove nagrade – objašnjava Marković Topalović.

Table sa nazivima ulica (Izvor: Centar za stručno usavršavanje)

Ulica Isaka Njutna, sa svojom Njutnovom kolevkom i instalacijom brahistrohrona, jedan je od najpopularnijih delova parka. Tu je i bulevar Milutina Milankovića, gde se nalazi Analematski sunčani časovnik, u kom je ćovek živa kazaljka, kao i model Griničkog meridijana.

Park ima i instalacije posvećene biologiji i hemiji, kao što je model DNK, stabilan i mobilan, i model natrijum-hlorida, koji ilustruje molekularnu strukturu. Geometrija i matematika takođe dobijaju svoje mesto kroz Pitagorin trg i model Zlatnog preseka, koji ima veliku važnost u arhitekturi i teoriji brojeva, a deo posvećen društvenim naukama čini ulica Sigmunda Frojda, gde se nalaze optičke iluzije i replika šuplje piramide, sa najviše tačke gledišta u Šapcu.

Jedna od prvih instalacija (Izvor: Centar za stručno usavršavanje)

Veliki trud i zalaganje

Kroz brojne projekte u godinama koje su usledile, proširivane su staze i nizale se nove instalacije. Svaka od njih predstavlja delove nastavnih jedinica u predmetima kao što su fizika, matematika, hemija, geografija i astronomija.

– Kroz projekat Naučnog kluba, u saradnji sa Centrom za promociju nauke iz Beograda postavljeno je 10 interaktivnih eksponata. Trudili smo se da nabavimo što više interaktivnih instalacija gde deca mogu što više da rade, uče. Dinamo bicikl im pokazuje kako mogu okretanjem pedala da naprave struju, slušaju muziku ili da upale svetlo. Kako da preko remen-sistema podignu sami sebe, koristeći minimum snage. Zatim, tu su instalacije vezane za obnovljive izvore energije. Oni ovde, u učionici na otvorenom, usvajaju praktična znanja, što je najvažnije – kaže Branko Filipović, nekadašnji direktor Centra za stručno usavršavanje.

Nije zaštićena intelektualna svojina, jer su njegovi osnivači želeli da ga i drugi gradovi koriste kao model za razvoj svojih parkova nauke. Posle toga, još pet gradova u Srbiji napravilo je svoje verzije, ali Park nauke u Šapcu ostaje jedinstven po tome što je naučno utemeljen i prilagođen nastavi.

– Kroz mreže centara uspeli smo da promovišemo naš Park nauke u školama širom Srbije. Na godišnjem nivou imali smo 60-tak organizovanih školskih poseta, a masovne su individualne posete roditelja sa decom. Imali smo i posetu delegacije Tesline naučne fondacije iz Amerike, koja je imala inicijativu da, po ugledu na šabački, uradi sličan park u Nju Džerziju. Takođe, dolazile su nam i delegacije Japana, Italije, Austrije. Svi su oduševljeni – priča on.

I kada je dostupnost u pitanju, na sve se mislilo. Sve staze su prilagođene osobama sa invaliditetom, table sa nazivima su dvojezične, a na sajtu CSU-a moguće je oprobati i virtuelnu šetnju parkom.  

Šah – jedna od omiljenih igara (Izvor: Centar za stručno usavršavanje)

Ciljevi i budućnost Parka

Park danas ima 37 naučnih instalacija koje privlače sve više posetilaca, ne samo iz Šapca, već iz cele zemlje. Kako ističe Marko Panović, direktor Centra za stručno usavršavanje, Park nauke nastavlja da se razvija.

– Park je tokom godina postao popularna destinacija za školske ekskurzije, pa ga tako godišnje poseti oko 2.000 učenika iz cele Srbije. Pored organizovanih poseta, park je otvoren i za slobodne posetioce koji mogu besplatno koristiti njegove sadržaje tokom radnog vremena. Za grupne posete sa vodičem, cena je simboličnih 150 dinara, a nastavnici imaju opciju da sami vode svoje učenike kroz instalacije – kaže on.

Ugrožene biljne vrste (Izvor: Centar za stručno usavršavanje)

Osim za školske posete, Park nauke postao je neobično popularan i među mladencima iz sveta nauke.

– Interesantno je mesto i za mladence koji se bave naukom. Naš sugrađanin, nastavnik fizike Srećko Ilić i jedan par geografa su iskoristili naš park za svoje svadbene fotografije – priča Panović.

Interaktivne instalacije u Parku privlače pažnju najmlađih. Kroz rekreaciju, u prirodi, oni rešavaju komplikovane misaone zadatke i razvijaju logičko zaključivanje.

Model krvnih sudova (Izvor: Centar za stručno usavršavanje)

Ove godine, više instalacija je renovirano, a u planu je i proširenje Parka.

– Drago nam je što smo prvi u Srbiji i trudimo se da ga održavamo i obogaćujemo, kako bi Park ostao simbol naučnog turizma i obrazovanja – zaključuje direktor Centra za stručno usavršavanje.

Park nauke nastavlja da inspiriše mlade, okuplja naučne entuzijaste i predstavlja jedinstveno mesto za edukaciju i razonodu.

Iz serijala PRVI MEĐU PRVIMA. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?