Kao prvi ovog tipa u Srbiji, šabački Park nauke postao je simbol inovativnog pristupa obrazovanju kod nas. U prostoru koji ima svoje bulevare, ulice i trgove nazvane po svetskim naučnicima i njihovim otkrićima, nauka se na jedinstven način spojila sa svakodnevicom. Park pruža priliku učenicima, nastavnicima i posetiocima iz cele države da na interaktivan način uče i istražuju uz pomoć čak 37 dobro osmišljenih instalacija. Ideja koja je začeta pre tačno dve decenije danas predstavlja model po kojem se razvijaju slični projekti u Srbiji.
Počeci i razvoj Parka
Ideja o Parku nauke u Srbiji javila se 2003. godine, kada je prvi put predstavljen koncept podsticajne arhitekture za učenje prirodnih nauka. Mada uslova za njenu realizaciju gotovo da nije bilo, ovo su sa oduševljenjem prihvatili nastavnici u Šapcu.
– Od trenutka kada je ideja pokrenuta, pa do prve realizacije, prošlo je 10 godina. Naša prva instalacija, Ding – globus orijentisan kao planeta Zemlja, postavljena je u Velikom parku 2013. godine. Naša vizija je bila da školska dvorišta ne budu samo puna cveća, već da postanu trodimenzionalne laboratorije na otvorenom, mesta gde deca mogu da dožive nauku na sasvim novi način – kaže Tatjana Marković Topalović, doktor fizičkih nauka i jedna od ključnih osoba za nastanak Parka nauke.
Naučne instalacije i atrakcije
Nakon ovog specifičnog globusa, koji je iz Velikog parka prenet u Park nauke u Letnjikovcu, instalacije inspirisane naučnim dostignućima i istorijom su se nizale.
– Naša edukativna fontana, koja je nastala 2011. godine, jedan je od prvih modela koji vizualizuje rešenje kvadratne jednačine. Fontana predstavlja tri mlaza vode koja simbolizuju tri rešenja jednačine, a njen dizajn inspirisan je istraživanjima iz 17. veka. Ovaj projekat bio je rezultat saradnje sa profesorima sa Instituta za fiziku – priseća se Tatjana zajedničkog rada sa kolegama.
Jedna od ključnih karakteristika parka su nazivi ulica, koje su imenovane po velikim naučnicima i njihovim izumima. Zato deca odavde odlaze preplavljena utiscima.
– Na ulazu u park nalazi se ulica Mileve Marić Anštajn, koja ima poseban značaj jer je Mileva bila đak Šabačke gimnazije. Pored te ulice, nalazi se ulica Garija Kasparova, posvećena šahovskom velemajstoru, ali i ruskoj nauci, gde posetioci mogu videti 3D periodni sistem elemenata. Jedna od instalacija tu je i klupa inspirisana otkrićem grafena Kostantina Novoselova, dobitnika Nobelove nagrade – objašnjava Marković Topalović.
Ulica Isaka Njutna, sa svojom Njutnovom kolevkom i instalacijom brahistrohrona, jedan je od najpopularnijih delova parka. Tu je i bulevar Milutina Milankovića, gde se nalazi Analematski sunčani časovnik, u kom je ćovek živa kazaljka, kao i model Griničkog meridijana.
Park ima i instalacije posvećene biologiji i hemiji, kao što je model DNK, stabilan i mobilan, i model natrijum-hlorida, koji ilustruje molekularnu strukturu. Geometrija i matematika takođe dobijaju svoje mesto kroz Pitagorin trg i model Zlatnog preseka, koji ima veliku važnost u arhitekturi i teoriji brojeva, a deo posvećen društvenim naukama čini ulica Sigmunda Frojda, gde se nalaze optičke iluzije i replika šuplje piramide, sa najviše tačke gledišta u Šapcu.
Veliki trud i zalaganje
Na samim počecima, instalacije su pravljene sa ograničenim budžetom, uz veliku pomoć entuzijasta, stručnih saradnika, majstora i talentovanih učenika, kako bi bile korisne nastavnicima i učenicima.
– Svaka od njih predstavlja delove nastavnih jedinica u predmetima kao što su fizika, matematika, hemija, geografija i astronomija. Takođe, celokupan park je pristupačan osobama sa invaliditetom, a svaka instalacija ima dvojezična uputstva,“ kaže Tatjana s ponosom.
Ovaj park nije zaštićen kao intelektualna svojina, jer su njeni osnivači želeli da i drugi gradovi koriste kao model za razvoj svojih parkova nauke. Posle toga, još pet gradova u Srbiji napravilo je svoje verzije, ali Park nauke u Šapcu ostaje jedinstven po tome što je naučno utemeljen i prilagođen nastavi.
Ciljevi i budućnost Parka
Park danas ima 37 naučnih instalacija koje privlače sve više posetilaca, ne samo iz Šapca, već iz cele zemlje. Kako ističe Marko Panović, direktor Centra za stručno usavršavanje, Park nauke nastavlja da se razvija.
– Park je tokom godina postao popularna destinacija za školske ekskurzije, pa ga tako godišnje poseti oko 2.000 učenika iz cele Srbije. Pored organizovanih poseta, park je otvoren i za slobodne posetioce koji mogu besplatno koristiti njegove sadržaje tokom radnog vremena. Za grupne posete sa vodičem, cena je simboličnih 150 dinara, a nastavnici imaju opciju da sami vode svoje učenike kroz instalacije – kaže on.
Osim za školske posete, Park nauke postao je neobično popularan i među mladencima iz sveta nauke.
– Interesantno je mesto i za mladence koji se bave naukom. Naš sugrađanin, nastavnik fizike Srećko Ilić i jedan par geografa su iskoristili naš park za svoje svadbene fotografije – priča Panović.
Interaktivne instalacije u Parku privlače pažnju najmlađih. Kroz rekreaciju, u prirodi, oni rešavaju komplikovane misaone zadatke i razvijaju logičko zaključivanje.
– Najmlađi posetioci vole da vreme provode igrajući šah, rado koriste instalaciju pomoću koje podižu svoju težinu, ili voze Dinamo bicikl kojim proizvode električnu energiju i tako se povezuju na lokalnu radio-stanicu – ističe Panović.
Ove godine, više instalacija je renovirano, a u planu je i proširenje Parka.
– Drago nam je što smo prvi u Srbiji i trudimo se da ga održavamo i obogaćujemo, kako bi Park ostao simbol naučnog turizma i obrazovanja – zaključuje direktor Centra za stručno usavršavanje.
Park nauke nastavlja da inspiriše mlade, okuplja naučne entuzijaste i predstavlja jedinstveno mesto za edukaciju i razonodu.
Iz serijala PRVI MEĐU PRVIMA. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
